"Pokolj u Glini, u Crkvi Presvete Bogorodice desio se 29. jula 1941. godine, kada su ustaše ubile više od 1.700 ljudi. Žrtve su bile lokalno srpsko stanovništvo. Pokolj u glinskoj crkvi predstavlja jedan od najvećih ustaških zločina koji je sproveden pre sistematskog genocida u Jasenovcu, Jadovnu i Staroj Gradiški", piše u prihvaćenom predlogu građana naselja Kotež.
Komisija je, takođe, usvojila predlog zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da se bivšim gradonačelnicima Beograda Branku Pešiću, Vladi Iliću i Milošu Savčiću podignu spomenici na mestima koja su značajno uticala na njihov život i rad u prestonici.
Vesić je predložio da spomenik Branku Pešiću (1922-1986), gradonačelniku Beograda 1964-1974. godine, bude ispred zgrade Opštine Zemun, na Masarikovom trgu.
Obrazložio je da su u Pešićevo vreme izgrađeni Palata "Beograd" (Beograđanka), auto-put kroz Beograd s Mostarskom petljom i mostom "Gazela", Terazijski tunel, osnovani su festivali kulture "Fest" i "Bitef". Naveo je da je na predlog Pešića Skupština Grada Beograda privatila "plan spuštanja Beograda na reke", plan izgradnje Beogradskog železničkog čvora i Beogradskog metroa.
Spomenik Vladi Iliću (1882-1952) bi, po Vesićevom predlogu, bio prekoputa njegove vile, u Venizelosovoj ulici.
Za mandata Ilića počela je izgradnja Hrama Svetog Save, visećeg Mosta kralja Aleksandra Karađorđevića preko Save, na čijim je stubovima danas "Most bratstva i jedinstva" (Brankov most). Zatim, izgrađen je Most kralja Petra preko Dunava (Pančevački most), Beogradski sajam, Zoološki vrt, više desetina škola, bolnica i drugih javnih zgrada, naveo je Vesić koji je Ilića nazvao "jednim od najvećih srpskih privrednika i dobrotvora".
Kako je rekao, Ilić je "umro u najvećoj nemaštini" te će, podizanjem spomenika, Beograd "vratiti deo duga Vladi Iliću, kazati 'Izvini!' za ono što su mu učinili neki naši sunarodnici u ime Beograda i Srbije i 'Hvala!' za sve što je učinio i pružio srpskom narodu, našoj prestonici i Beograđanima".
Spomenik Milošu Savčiću (1865-1941) biće na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Vojvode Putnika.
Savčić je, naveo je Vesić, bio jedan od najbogatijih Evropljana između dva svetska rata, a gradonačelnik Beograda kratko - od 1929. do 1930. godine, ali je za tu jednu godinu mandata "rešio veliki broj problema Beograđana, kao i same Opštine Beograd". Bio je i ministar građevinarstva i osnivač Prvog srpskog osiguravajućeg društva.
Na Kosovu je otvorio tada jedan od najmodernijih evropskih rudnika - "Trepču", pokrenuo izgradnju pruge Niš-Knjaževac, investirao u izgradnju kompleksa "Dedinje" i jedne strane Knez Mihailove ulice, naveo je Vesić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Majke devojčica ubijenih u Ribnikaru: Naša ljudska obaveza da svi budemo uz porodice u Zagrebu")
.jpg "Ko je muškarac koji je jutros ubijen u Beogradu: Obiman policijski dosije i pokušaj otmice fudbalera")
.jpg "Šta je sve Vučić obećao u novom obraćanju: Kuće, stanove, garaže, subvencije...")
.jpg "Zajednički protest studenata i poljoprivrednika: Knjiga i motika na dobrom putu, potrebna je i kuka")
.jpg "Vučićevi")
Komentari 23
Neko iz mase
nevem
Toma
Beograd nema ulicu nazvanu po Novom Sadu a mi jednu od značajnih po njima.
Neka bude Vojvođanski kej.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar