Penev je naveo da je broj starih za 463.000 ili za 47 odsto bio veći od broja mladih, a prosečna starost je dostigla rekordnu vrednost od 43,4 godine.
On je rekao da je ukupno stanovništvo prema zvaničnim procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS) 1. januara 2020. iznosilo 6,9 miliona i bilo je malobrojnije nego pre 50 godina.
"Broj živorođenih je već nekoliko godina stalno ispod 65.000 (64.400 u 2019.) i značajno je manji nego bilo koje godine u 20. veku, čak manji nego u vreme bilo kog rata koji je vođen u tom veku. Broj umrlih je već dvadesetak godina stalno preko 100.000, a od 2010. se kreće u rasponu od 100.000 do 104.000 godišnje. On je prošle godine iznosio 101.400", objasnio je Penev.
On je ukazao i na negativni prirodni priraštaj koji je u poslednjih 10 godina iznosio minus 36.500 na godišnjem nivou.
Govoreći o odlivu stanovništva iz Srbije, Penev je naveo da rezultati jednog novijeg istraživanja RZS rađenog u saradnji s nacionalnim statističkim organizacijama najvažnijih zemalja, ukazaju da je između 2011. i 2018. godine Srbiju napustilo 226.000 stanovnika, a da se istovremeno u Srbiju doselilo 131.000.
Migracioni saldo je iznosio minus 95.000 ili minus 12.000 godišnje, rekao je Penev i napomenuo da se iseljavanje naročito intenziviralo poslednjih godina.
Objašnjavajući kako demografska kretanja utiču na tržište radne snage u Srbiji, Penev je ukazao da je prema procenama RZS 1. januara 2020. godine radni kontingent brojao 4,13 miliona stanovnika ili 59,6 odsto ukupnog stanovništva zemlje. Devet godina ranije, stanovništvo iste starosti brojalo je 4,545 miliona ili 62,7 odsto ukupnog stanovništva.
Kao potvrdu da je radno sposobno stanovništvo Srbije demografski vrlo staro, Penev je naveo podatke za nekoliko odabranih razvijenih evropskih zemalja - Francusku, Švedsku, Nemačku i Italiju, gde Francuska i Švedska spadaju u grupu demografski mlađih evropskih populacija (mlađe su od Srbije), a Nemačka i Italija u grupu demografski starijih populacija (starije od Srbije).
"Međutim, u pogledu interne starosne strukture radnog kontingenta, sve četiri su imale manji udeo starih 60-64 u ukupnom radno sposobnom stanovništvu - od 9,7 odsto u Švedskoj do 11 odsto u Nemačkoj. Istovremeno, izuzev Italije, u svim tim zemljama, udeo mladog radno sposobnog stanovništva je bio veći nego u Srbiji - od 9,2 odsto u Nemačkoj do 10,3 odsto u Švedskoj", rekao je Penev.
Komentari 17
milanm
Imam neke prijatelje napolju, i svi mi kazu slicno, oni koji su se tamo snasli imali su relativno sredjen zivot i ovde, koliko je to moguce u nasim uslovima. Dakle, solidno placen posao u struci za nase uslove, nasledjen ili kupljen stan ili kuca. Oni koji nisu nista od svog zivota nisu mogli ovde da naprave, ne prolaze dobro ni napolju, najgori poslovi, a nece da se vrate jer ih je sramota, to je najcesci slucaj, tako mi rekose. Stvar je u stavu, mentalnom sklopu, posedovanju prakticnih znanja. Oni koji idu sa negativnim stavom i misljenjem da ce sve resiti odlaskom grdno se razocaraju, jer ih svi ti problemi koje nose sa sobom sacekaju i tamo negde, samo u nekoj drugoj formi, i vecito ostaju nezadovoljni. A price o iseljavanju su vecite, a u NS nikad vece guzve i nikad vise ljudi, cudno bas.
Aleksandar
Jedan
Živimo osvetu, po mom skromnom mišljenju
polupismenog polusveta.
P. S. Nisam direktno ugrožen.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar