Malović najavila obračun sa korupcijom

Ministarka pravde Snežana Malović najavila da će zahtevati od svih relevantnih državnih organa i institucija da istraže sve koruptivne pojave u društvu.

Ministarka pravde Snežana Malović najavila je danas da će, kao Koordinator borbe protiv korupcije, od svih relevantnih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju svoje aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu. "Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani i to je naša obaveza. Ja ću istrajati da se ti slučajevi rasvetle", rekla je ministarka Tanjugu.

"Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi svakako će biti pokrenuti postupci", kazala je Malović, istakavši da će se založiti da se svaki sporni slučaj rasvetli kako bi se pokazalo da li je bilo koruptivnih događaja ili ne.

Ministarka Malović, koja je nedavno imenovana za Koordinatora u borbi protiv korupcije, posle jučerašnjeg sastanka sa predstavnicima svih relevantnih državnih organa, najavila je noveliranje Akcionog plana u borbi protv korupcije iz 2005. godine i preduzimanje konkretnih koraka na suzbijanju i obračunu sa tom pojavom. "Na nivou Ministarstva pravde se pravi plan koji će sadržati sve relevantne stvari.To podrazumeva i akutne tačke korupcije i učesnike koji su neophodni u borbi protiv korupcije, kao i pravce delovanja i ciljeve", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, prvi pravac delovanja državnih organa u obračunu s korupcijom je noveliranje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije iz 2005. godine, koji su u velikoj meri prevaziđeni.

Drugi pravac delovanja jeste koordinacija između svih državnih organa koji imaju konkretnu ulogu u sprečavanju ili sankcionisanju pojava korupcije. "U okviru tog pravca imamo dva načina delovanja - prvi način delovanja je završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči, a drugi je proaktivni pristup", rekla je ona.

Kako je objasnila, proaktvni pristup koruptivnim pojavama znači da ne treba čekati informaciju ili prijavu o korupciji od građanina ili bilo kog drugog lica upućenu policiji i tužilaštvu, već sami organi treba da reaguju kada posumnjaju da postoji određena koruptivna pojava.

"Treći pravac delovanja je smanjivanje diskrekcionih ovlašćenja tamo gde ona postoje, na najmanju moguću meru, utvrđivanje određenih objektivnih kriterijumima, ili činjenje procedure javnom", navela je ministarka.

Ona je dodala da će se raditi i na podizanju efikasnosti u procedurama koje su bitne za suzbijanje korupcije.