U Srbiji nema slučajeva zaraze ešerihijom koli

Epidemiolog i načelnik Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta "Batut" dr Jelena Obrenović ukazala je da u Srbiji nije registrovan nijedan slučaj infekcije posebnom grupom crevne bakterije - enterohemoragijska ešerihija koli (EHEC) zbog koje su mnoge države uvele mere predostrožnosti.

Ona je istakla da se u slučaju epidemije u Nemačkoj radi o ešerihiji koli koja ulazi preko mukoze (površinskog sloja zida) creva i da ono što predstavlja problem ove grupe jeste da ona produkuje takozvani šiga lajk toksin, nešto slično vrsti toksina koju proizvode i šigele.

Prema rečima Obrenovićeve, taj toksin preko mukoze creva prolazi u krv i na taj način dospeva do bubrega zbog čega kod tog oboljenja, u težim slučajevima, može doći i do otkazivanja bubrega. Ona je objasnila da je ešerihija koli velika grupa bakterija od kojih su neke bezopasne, a neke mogu izazvati veoma ozbiljna oboljenja.

Lečenje

Kada je reč o načinu lečenja takve infekcije, načelnik Klinike za infektivne bolesti na VMA profesor dr Darko Nožić je kazao da je najvažnije javiti se u bolnicu na vreme kako bi se dobila infuzija, ako je u pitanju težak oblik zaraze. "Najveća greška je uzimanje lekova na svoju ruku koji sprečavaju proliv jer se otrovi još više talože u organizmu. Ne treba se nikad sam lečiti i treba se javiti lekaru kako bi on odredio terapiju", kazao je Nožić, dodajući da je prvi simptom koji ukazuje na ešerihiju krvav proliv.

Prevencija

Što se tiče mera prevencije, na prvom mestu higijena ruku, a naročito posle kontakta sa životinjama, jer su "rezervoar" ove bakterije životinje i to krupna stoka, goveda, telad...

On je naveo da bolest može proteći sa blagim simptomima, a postoje i teški simptomi, jer se luče otrovi u creva i tako prodiru kroz organizam pri čemu, kako je rekao, može otkazati rad bubrega.

Na pitanje da li je takva vrsta bakterije primećena i ranije, dr Nožić je rekao da je postojala, ali da nije bila tako teškog oblika kao sada u nekim evropskim zemljama, jer se razvilo više toksičnih dejstava.

Kada je u pitanju kontrola voća i povrća koje se uvozi, načelnik poljoprivredne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Nenad Vujović je kazao da se redovno sprovode kontrole proizvoda na domaćem tržištu i da su poslednja ispitivanja pokazala da ne postoji mikrobiološka kontaminacija.

On je rekao da najpre kontroli pristupa fitosanitarna inspekcija, odnosno prvo se pregleda dokumentacija o zdravstvenom stanju pošiljke, koje obuhvata i pregled prevoznog sredstva i ambalaže, a zatim se uzimaju uzorci za ispitivanje prema propisanim procedurama. "Na osnovu dobijenih rezultata samo onim proizvodima koji analize potvrde da su bezbedni, dozvoljava se uvoz i stavljanje na domaće tržište", kazao je Vujović.