Vodič za odrastanje: Kada su brat ili sestra uzor u porodici? (AUDIO)

Bilo da su vršnjaci, mlađi ili stariji, braća i sestre veliki su nam uzori u životu i od njih često zavisi kakve ćemo mi ličnosti biti.
Vodič za odrastanje: Kada su brat ili sestra uzor u porodici? (AUDIO)
Foto: Pixabay
Uticajem braće i sestara bavimo se u novom izdanju Vodiča za odrastanje na Radiju 021, serijalu posvećenom odrastanju.
 
Koliko je bitno da braća i sestre imaju dobre odnose za 021 govori predsednica udruženja roditelja "Matica" Biljana Grbović, koja redovno drži radionice za roditelje upravo o ovom skladu koji je dobro da postoji u porodici.
 
Kako Biljana Grbović navodi, odnosom između braće i sestara retko ko se zapravo bavi, a sam odnos često je u porodici prepušten "samom sebi" - kako ispadne.
 
"Roditelji često pomisle - ako su kompatibilni, neka se slažu, a ako neće, ne moraju. Međutim, taj odnos je značajan jer on formira i naše odnose sa drugim ljudima. Odnos sa bratom i sestrom značajno utiče kako ćemo se mi jednog dana ponašati prema svojim kolegama na poslu, prema svojim drugarima u razredu jer su nam braća i sestre na neki način konkurencija. To je bitno drugačije od odnosa sa ocem i majkom. Često u porodicama u kojima roditelj ne zna da se snađe ljubomora poprima veće razmere kod dece, pa deca taj odnos prenose sutra na svoj odnos u kolektivu, budu izuzetno takmičarski nastrojeni jer su takvu sliku stekli u porodici. Zaista postoji prostor da dete u tim odnosima uvežbava saradništvo, život u zajednici, sposobnost da se sa drugima usklađuje, dogovara, da se raduje tuđem uspehu, da nauči da su svi različiti, dobri u nečemu na svoj način", navodi naša sagovornica.
 
 
Ko je kome uzor?
 
Norme i standarde ponašanja u porodici najčešće stariji sestra ili brat postavljaju mlađima, što je donekle i prirodno. Stariji braća i sestre znaju i da "preotmu" ulogu roditelja u porodicama u kojima majke i očevi nisu nužno najprisutnije figure, što samo dodatno govori o uticaju i važnosti ovih odnosa - i bitnosti da isti budu što zdraviji.
 
Takođe, na roditeljima je da, kaže Biljana Grbović, nauče dete da ono što je postiglo starije nije merilo vrednosti mlađeg, ali može da bude lep primer ponašanja.
 
"Kad starije dete usvoji neke radne navike poput spremanja sobe ili redovnog učenja, mlađem detetu je mnogo lakše da se ugleda na to jer već ima odličan teren. Kad u porodici nešto ostvarite kao vrednost, lakše se prihvata. S druge strane, kad starije dete probija granice i ponaša se neadekvatno, mlađe dete gleda kako to prolazi i isto tako samo pokušava da osvoji više prostora za sebe. Takođe, postignuća starije dece često postavljaju kriterijume mlađoj deci, pa ako je starije dete bilo jako dobar đak i mlađe mora da 'grebe' da nekako osvetla svoj obraz i to nisu nimalo retki primeri", pojašnjava Biljana Grbović.
 
Na pitanje 021 koliko je bitno da bilo koje od dece ne bude zapostavljeno i "prepušteno" bratu ili sestri, naša sagovornica kaže da je to vrlo bitno jer je uočljivo da mlađa deca od roditelja dobijaju manje pažnje.
 
"Roditelji prvog deteta malo budu usplahireni dobitkom prvenca pa su često posvećeniji. Drugo dete ima manje fotografija u albumu, treće dete ni nema album - ali roditelj ima odgovornost za svako dete do kraja i potpuno. Vrlo je tužna slika nemati vremena za dete. Ne postoji opravdanje kojem se možemo oprati zato što nemamo vremena za svoje dete, a u poslednje vreme često čujemo opravdanje da ima puno obaveza na poslu i da je neka jurnjava za novcem. Ličnost deteta, emotivne potrebe i roditeljska odgovornost moraju da budu uvek na prvom mestu liste obaveza roditeljima. To je tako i nekako život uvek pronađe način da pokaže da je to istina", smatra predsednica udruženja "Matica" iz Novog Sada.
 
 
Ona dodaje da su mnogi roditelji danas uvereni da su posvećeni svojoj deci, ali da to često nije najiskrenije i najtačnije s njihove strane.
 
"Ako smatramo da je nešto bitno - poput odgajanja dece, za to se ne čeka stvaranje idealnih uslova, već se prvo pronalazi vreme za decu i ostalo čeka. Deca to osete i to se emituje kroz njihovu ličnost, to važi za svako dete u porodici. Zaista se vidi kad je u nekog ugrađeno puno ljubavi i pažnje i vidi se kad je neko 'usput' rastao", naglašava Grbović za 021.
 
Kad je reč o konfliktima između braće i sestara, naša sagovornica naglašava da na njihovom razrešavanju vredi raditi jer stvar ne može samo da se prepusti slučaju i okolnostima. Zapravo, smatra ona, postaviti zdrave temelje međusobnih odnosa braće i sestara je ključ, a potom se situacija samo prati i eventualno koriguje s potrebom.
 
"Najbitnije je videti šta je uzrok čestih konflikata ili neke pojačane ljubomore, ukoliko toga u porodici ima, a potom sanirati tu štetu i učiti decu komunikaciji. Generalno deca treba da nauče kako se na zdrav i pravilan način razrešavaju konfikti jer je to životna veština", zaključuje Biljana Grbović iz udruženja roditelja "Matica".
 
Ukoliko ste raspoloženi, radijska emisija u serijalu Vodič za odrastanje na ovu temu čeka vas u nastavku.
 
---------------
Vodič za odrastanje je projekat finansiran uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne odražavaju stavove sekretarijata.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija