Borba protiv organizovanog kriminala je uz borbu protiv virusa korona visoko na listi prioriteta nove Vlade, koju je Skupština izabrala 28. oktobra.
Još jedan "rat mafiji", koji je prethodno najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kriminolog
Dobrivoje Radovanović za
Radio slobodna Evropa ocenjuje kao
"političku priču koja lepo zvuči narodu".
"Sličnu priču imali smo pre dve, tri i četiri godine, pa nije bilo ništa od toga. Da bi država imala efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala, mora da ima nezavisno sudstvo, nezavisno tužilaštvo i policiju koja je podređena tužilaštvu, a ne ministru. Mi nemamo ni 'n' od nezavisnog sudstva, a kamoli nezavisno tužilaštvo", smatra Radovanović.
U obraćanju poslanicima 28. oktobra, Brnabić je rekla da su dve ključne tačke u borbi protiv mafije "presecanje izvora finansiranja i razbijanje njihovih veza u državi, institucijama i medijima".
"Naš posao je da pokažemo da je država uvek jaka, da sa institucijama nema igranja, da se nikakve veze između predstavnika institucija i kriminalaca neće tolerisati i da niko od njih neće biti zaštićen", poručila je Brnabić pred poslanicima.
Vučić je još jedan u nizu "ratova protiv mafije" objavio 19. oktobra, ovog puta u videu na Instagram profilu, uz poruku - "pobedićemo mafiju, garantujem, bez obzira na lične, političke i svake druge posledice".
"Kada predsednik države, sa terase Predsedništva, proglašava rat mafiji, a on je na vlasti više od sedam godina, to postaje apsolutni apsurd. Jer to znači da se kriminal toliko razvija i toliko dugo traje da odjednom ti moraš u toj hitnji sa terase da objavljuješ borbu, i to kao neovlašćeno lice", naglasila je predsednica nevladinog Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero.
Kriminolog Radovanović napominje da je načelno svaka vlast do sada visoko na listu svojih prioriteta stavljala borbu protiv organizovanog kriminala. Ta se tema, smatra on, stavlja u fokus u važnim političkim trenucima "da bi se narod privoleo da glasa".
"Do skoro smo mi tvrdili da uopšte nemamo organizovanog kriminala, mene čudi kako su uopšte priznali", napomenuo je Radovanović.
U poslednjih nekoliko godina, bilo je i više privođenja, hapšenja i sudskih procesa, ali su se širom Srbije nastavili kriminalni obračuni među kojima je najviše života odneo onaj između pripadnika dva kriminalna klana sa sedištem u Crnoj Gori - kavačkog i škaljarskog.
Sve učestaliji kriminalni obračuni u Srbiji
Neretko, u riziku se nađu i sami građani. U septembru je u Beogradu, usred dana, u prometnoj ulici eksplodirao džip u pokretu. Tada je ubijen Strahinja Stojanović, osuđivan za više krivičnih dela i dovođen u vezu sa mafijaškim likvidacijama.
Pre samo nedelju dana, 24. oktobra, u ranim popodnevnim časovima pucalo se u garaži popularnog beogradskog tržnog centra. Sa dva metka u glavu je ranjen Aleksandar Šarac, koji je kasnije preminuo od posledica ranjavanja. Šarac je takođe dovođen u vezu sa kriminalcima.
"Prvo smo počeli da se bojimo da idemo u kafiće, pa u parkove, pa ćemo sad početi da se bojimo da idemo u tržne centre, jer niko ne radi ništa da se okršaji kriminalaca svedu na meru. Ono što je za mene vrhunac je da je prioritet predsednice Vlade u ekspozeu da se zaštiti predsednik države koji je posle ovoliko godina ponovo u borbi protiv organizovanog kriminala - da se on zaštiti, a ne svi građani koji žive u tom organizovanom kriminalu", ocena je Petrović Škero.
Od ekspozea do ekspozea - gotovo 50 mafijaških ubistava
Između dva ekspozea Ane Brnabić, od 28. juna 2017. do 28. oktobra 2020. godine, na teritoriji Srbije dogodilo se 49 ubistava koja imaju karakteristike mafijaških likvidacija, pokazuju podaci Crne knjige, zajedničke baze podataka Radija slobodna Evropa i potrala Krik.
Prema istom izvoru, niti jedan od tih slučajeva nije u potpunosti rešen. Suđenje je u toku u 10 slučajeva, u 14 slučajeva postoje osumnjičeni. U preostalih 25 slučajeva, počinioci su potpuno nepoznati.
Borba protiv kriminala i korupcije bila je i među 10 ključnih tačaka vlade koju vodio Aleksandar Vučić, a koja je svoj mandat otpočela u avgustu 2016. godine. To je predstavljeno kao kontinuitet, odnosno nastavak borbe koju je vodila njegova vlada u sazivu od 2014. do 2016. godine.
"U prethodne dve godine smo se direktno uhvatili u koštac s kriminalom. Smanjili smo stopu opšteg kriminala za više od 8,6 odsto", rekao je Vučić 9. avgusta 2016. godine.
Dva meseca kasnije, oštar obračun sa organizovanim kriminalom objavio je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović – sa porukom "objavljujemo rat mafiji". Povod je bilo ubistvo Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi. Ovaj osuđivani narko-diler i vođa Partizanove navijačke grupe "Janjičari" izrešetan je 13. oktobra 2016. godine u svom automobilu ispred Centralnog zatvora u Beogradu.
"Ovo će biti teška borba u koju ulaze policija i sigurnosne službe", rekao je ministar Stefanović na konferenciji održanoj dan nakon ubistva. Počinioci ovog zločina, međutim, i dalje su nepoznati.
Nakon dva mandata na čelu ministarstva unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović je 28. oktobra stupio na dužnost ministra odbrane. Njega će na čelu ministarstva policije zameniti Aleksandar Vulin, dojučerašnji ministar odbrane.
"U ovome trenutku, kada najavljujemo takvu borbu, imamo nešto što je vrlo interesantno - da menjamo mesta ministrima kao pionima. A ta akcija bi morala da bude veoma dugo planirana da bi bila uspešna", ocenila je Petrović Škero.
Odgovarajući na pitanje novinara da li odlazak Stefanovića iz resora policije znači da nije bio zadovoljan njegovim radom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom predstavljanja nove vlade rekao da ministarstvo unutrašnjih poslova neće biti jedino koje će voditi borbu protiv kriminala i mafije.
"I ako bilo ko misli da je odlazak u ministarstvo odbrane kazna, ja moram da vam kažem da je to, na neki način, moje ministarstvo i ako neko hoće da kaže da je kazna, neka razmisli o tome", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je izjavio i da je u prethodnih nekoliko godina MUP imao "neuporedivo bolje rezultate" od perioda rada bivše vlasti, da je smanjen broj ubistava za oko 25 odsto, a razbojništava za oko 23 odsto i da je ukupan broj krivičnih dela drastično manji.
Zašto se objavljuje rat, ako je krivičnih dela manje? Za kriminologa Radovanovića to nije čudno, jer napominje da je statistika Srbije postala "potpuno nerealna".
"I dan-danas se neverovatno friziraju statistički podaci u području kriminala. To se možda ne radi namerno, koliko je samo prikupljanje statističkih podataka problematično", rekao je Radovanović koji se istraživanjem statistike kriminala u Srbiji bavi od perioda Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do danas.
Ceo tekst o najavama ratova protiv kriminala možete pročitati u tekstu Radija slobodna Evropa
OVDE.
.jpg "Šešelju treba da se sudi u Srbiji, ali tužilac")
.jpg "Privedeni jer su na društvenim mrežama pozivali na svrgavanje Vučića")
.jpg "U Čačku skupština prvi put zakazana za subotu: Opozicija poziva građane da se okupe")
Komentari 13
Smrdijestina
drzava sprdija :
milicica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar