Dve države već 25 godina ne mogu da se dogovore o liniji razgraničenja pa se granicom smatra reka Drina. No, Drina se pomera i to pravi probleme, jer ostavlja 700 hektara bosanskohercegovačke teritorije u Srbiji i 2.900 hektara teritorije Srbije u BiH.
Između Bijeljine i graničnog prelaza sa Srbijom nalazi se tabla koja upozorava da je to teritorija Srbije. Postavio ju je političar iz Srbije Živan Jakšić koji svakodnevno prelazi granicu i ilegalno kopa šljunak na obali Drine, navodi CIN. Iako su u okviru Bosne i Hercegovine, hektari Jakšićeve zemlje pripadaju Srbiji.
Uz njegovo imanje smeštena je šljunčara firme "DMS Company" koju vodi bosanskohercegovački političar Milan Dakić. Njegova firma je u BiH, a šljunak ilegalno kopa dvadesetak metara dalje – iz zemlje koja pripada Srbiji, na istoj obali Drine. Obojicu su građani birali da budu deo vlasti i rade za javno dobro, a oni su iskoristili nedostatak kontrole na ovom području.
Poslanik Dakić to negira, iako su novinari CIN-a u krugu njegove firme zatekli mašine koje su prethodno ilegalno vadile šljunak.
"Moja firma nije kopala tamo gde ste vi uslikali. Na moju sreću. Ja to vama kažem u oči. Na moju sreću, nije kopala", tvrdi Dakić.
Na pitanje novinara odakle mu onda zalihe šljunka odložene u hrpama oko firme, kaže da je reč o količinama koje je legalno izvadio prethodnih godina iz Drine u mestu Međaši. Tvrdi da za to ima dozvole od "Voda Srpske". Novinari CIN-a su otkrili da to nije istina.
Prema podacima "Voda Srpske", "DMS Company" je poslednji put 2014. godine legalno izvadio 24.700 kubika šljunka iz Drine u Janji. Iako nakon toga nije imala dozvolu, firma je do polovine 2018. prodala 41.000 kubnih metara šljunka više.
Zašto nema zajedničkih kontrola?
Inspektori iz Srbije retko posećuju komad svoje nadležnosti na levoj obali u BiH. Opštinski i komunalni inspektori tu nisu bili nijednom u poslednjih pet godina.
"Znate koliko interesuje inspektora iz Šapca ili iz Badovinaca da li neko pravi deponiju, a teritorija je njihova ovde?! Šta njega briga za ovu stranu Drine", kaže načelnik Komunalne policije u Bijeljini Ratomir Draganić.
Vodni inspektori bi u zajedničkim kontrolama mogli da rade sa obe strane reke jer Republika Srpska i Srbija imaju Sporazum o saradnji u oblasti integralnog upravljanja vodama donjeg toka Drine, ali oni to retko rade.
Poslednji put su područje oko graničnog prelaza "Pavlovića most" posetili 2018. godine. Tamo su zatekli bivšeg odbornika Socijalističke partije Srbije u Skupštini Opštine Bogatić Živana Jakšića dok je krao šljunak sa leve obale u BiH. Iako su mu naredili da odmah prekine kopanje, Jakšića to nije zaustavilo.
I novinari CIN-a su ga dve godine kasnije zatekli u istom poslu. On već pet godina nema dozvolu za eksploataciju, ali radi.
"Garantujem, svako od ovih ljudi ko radi želi da dobije dozvolu i da radi ko čovek, ali procedura je tako teška da, jednostavno, čovek se nekad obeshrabri", kaže bivši dugogodišnji opštinski odbornik.
Povećava rizik od plavljenja
Bilo kakvo kopanje na rečnim obalama, a kamoli nekontrolisano prekopavanje zbog šljunka, zabranjeno je i u Srbiji i u BiH, jer se time povećava rizik od urušavanja i plavljenja naselja.
Vodoprivredna preduzeća daju dozvole za eksploataciju šljunka i peska iz rečnog korita kako bi se samo očistio put za slobodan protok vode. Za taj posao, putem javnog poziva, angažuju firme koje moraju da plate izdavanje dokumentacije i naknadu za svaki kubni metar izvađenog materijala.
Radne grupe za granicu Srbije i BiH nisu se sastale već 10 godina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Vučićev izraelski savetnik: Kakve kampanje je planirao i kako je učestvovao u izvozu municije?")
.jpg "Šešelj se javno hvali da ima više pištolja i da redovno nosi jedan: Ima li dozvolu?")
Komentari 4
NS
mrva
Cubi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar