Ipak, zanimanje nije presudno i tokom života može da se menja, ali jeste vrlo bitna odluka za svakog tinejdžera pred kojim se, na kraju školovanja, postavlja pitanje - šta ćeš biti kad porasteš?
U današnjem Vodiču za odrastanje, edukativnom serijalu na 021, sa psiholozima razgovaramo o profesionalnoj orijentaciji, ulozi koju roditeljima igraju u ovom procesu, dobrim i lošim odlukama i ostalim pitanjima koja se postavljaju u ovom osetljivom periodu.
Pre svega, profesionalna orijentacija je namenjena deci koja nisu sigurna koja su to najadekvatnija zanimanja kojima bi se bavili u nekoj sutrašnjici, otvara temu psihoterapeut Stevo Bajalović. Često, kaže, na test profesionalne orijentacije dolaze i deca čiji roditelji forsiraju neka aktuelna zanimanja u odnosu na njihove želje, pa je najbolje da se proveri šta je to što bi detetu najviše odgovaralo.
"Kad se sagledaju afiniteti dece, onda sa roditeljima možemo da porazgovaramo i da ih uputimo u prava interesovanja dece. Potreba za profesionalnom orijentacijom javlja se najčešće na kraju osnovne i srednje škole, a nije naročito strašno ukoliko se, na primer, napravi neka omaška na kraju osnovne škole. Na kraju srednje škole je ipak malo značajnije dobro analizirati afinitete", kaže Bajalović koji, inače, u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Medicina rada i sporta u Novom Sadu sprovodi test profesionalne orijentacije.
Uloga roditelja u postupku odabira zanimanja može da bude značajna, ali i ne mora. Najbitnije je, kaže psiholog i urednica roditeljskog portala "Bebac" Jasmina Mihnjak, da dete dobije sve informacije o svojim opcijama, a na roditeljima je da ulože kvalitetno vreme i pomognu svom mališanu.
"Moj savet roditeljima je da ceo 8. razred osnovne škole ili 4. razred srednje škole posvete istraživanju i da to bude mini-projekat u kojem će deca da upoznaju ljude različitih zanimanja i da vide šta ti ljudi zapravo rade, šta su završili, kako im je bilo na fakultetu - ne da gledaju kako je neko uspešan ili kako je neko na jako dobroj poziciji, već šta je sve neko morao da uradi da bi došao na tu poziciju. Jako je lepo kad sada gledamo nekog uspešnog lekara koji lepo zarađuje, ali iz ugla tog doktora je važno da čujemo kako je izgledalo studirati medicinu, koje su specijalizacije nakon studija, pa onda da se pitamo 'da li sam ja spreman da se žrtvujem toliko' ili da se predomislimo. Deca treba da uvide da svaki posao ima svoje pozitivne i negativne strane", kaže Mihnjak.
Profesionalna orijentacija najčešće počinje se kad neko od roditelja javi da kaže da njihovo dete ne zna šta će, kaže Stevo Bajalović.
"Deca su nekad, kažu roditelji, apsolutno nezainteresovana za bilo koje zanimanje ili imaju više interesovanja između kojih ne mogu da odluče. Međutim, čak iako je neko potpuno siguran da želi da upiše medicinu, nije loše da se to proveri i potvrdi. Ja najčešće tražim da se upoznam s roditeljima i zamolim ih da ne prisustvuju samom testiranju da bi dete bilo otvorenije i da ne bi imalo pritisak sa strane roditelja jer je dete najčešće i samo anksiozno, pa radimo na tome da se opusti. Rade se tri testa - test inteligencije, ličnosti i test profesionalne, ali se najviše zapravo sazna kroz četvrtu aktivnost, a to je intervju", objašnjava naš sagovornik i napominje da intervjuisanje, na neki način, počinje od samog upoznavanja.
On dodaje da testiranje neće reći konkretno zanimanje, već će ukazati na oblast interesovanja deteta, u okviru koje kasnije roditelji i dete lakše "mapiraju" zanimanja. Zbog toga profesionalna orijentacija praktično ne može da omane.
Čak i da dete izabere nešto što ga u budućnosti neće mnogo interesovati, nije smak sveta, kaže Jasmina Mihnjak.
"Sad mnogi koji su završili jednu školu rade nešto sasvim deseto i zato treba decu da naučimo da šta god da izaberu, ceo život je pred njima za učenje i ono se suštinski nikad ni ne okončava, već je stanica na putu koji nema kraja", kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da je bitno obratiti pažnju da decu ne biraju zanimanja vođeni željama svojih bliskih prijatelja, jer to može da dovede do kajanja u kasnijim godinama kad nastupi zrelost.
A šta ukoliko ne postoji nikakvo interesovanje kod tinejdžera? Stevo Bajalović napominje da u tim situacijama može biti reč o nekim drugim problemima koji postoje kod deteta, ali da se takvi slučajevi svakako posebno tretiraju uz pomoć stručnjaka.
"Moj savet roditeljima je da ne forsiraju decu, već da ih oslušnu i podrže. Ukoliko dete želi da postane stolar, to je sasvim u redu. Ne treba zbog nekih svojih ličnih kompleksa da forsiramo dete - često u psihoterapeutskoj praksi imam posla s osobama koje nešto rade jer je roditelj tako želeo. Zato je roditeljska podrška bez presije i s mnogo ljubavi i razumevanja bitna", zaključuje naš sagovornik.
Emisiju posvećenu profesionalnoj orijentaciji, u produkciji Radija 021, poslušajte u nastavku.
Vodič za odrastanje je projekat finansiran uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne odražavaju stavove sekretarijata.
Komentari 1
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar