Vakcina protiv kovida u Srbiju stiže iz Hrvatske

Tokom socijalizma, upravo na ovaj ispražnjen teritorij, na pruzi Zagreb - Zidani Most i sasvim blizu Slovenije, lociran je istraživački sektor "Plive", vodeće farmaceutske kuće u nekadašnjoj državi. Ambicije su bile velike, uostalom zagrebačka kompanija je bila jedina u bivšoj Jugolaviji koja je proizvela originalan molekul za lek.

Još više bila je poznata po svom leku za smirivanje, "apaurinu". Pri kraju jugoslovenskog perioda i tokom razvoja u državi Hrvatskoj, ova kuća je, upravo na osnovi jednog "fajzerovog" antibiotika, razvila sumamed i prodavala ga širom Evrope.

"Pliva" uspešna kompanija

Privatizacija "Plive" se izrodila u ozbiljan regionalni skandal. Firmu je otkupila izraelska "Teva" sa kojom se skupa našla u sklopu "Bara", jednog od svetskih lidera generičkih lekova.

Novi vlasnik nije imao u planu da razvija istraživanja, pa je centar u Savskom Marofu, snabdeven najnovijom opremom baš pred kraj "Plive" kao samostalne kompanije, tavorio. Izdvojen je i 2008. godine prodat "Horsiri", američkoj kompaniji specijalizovanoj za vakcine i inekcije. Prodajna cena nikada nije objavljena, a sedam sezona kasnije "Fajzer", uveliko u procesu globalnog širenja, za 15 milijardi evra kupuje "Horsiru", time i pogon u zasalašarenom seocetu.

Vakcina protiv kovid-19 je u bukvalnom smislu inovativan lek čija proizvodnja zahteva ne samo modernu opremu, već i visokospecijalizovane i u najnovija mikrobiološka i farmaceuutska znanja upućene stručnjake. Pogon u Savskom Marofu je pravo rešenje.

Na minus 70 stepeni

Nova vakcina ne sadrži ni oslabljeni živi, ni umrtvljeni virus, već samo minimalno proteinske mase veome slične proteinu iz virusa. Taman da zavara ljudske ćelije koje reaguju kao u susretu sa pravim virusom i, posle primljene vakcine, počinju da proizvode antitela i T-ćelije. Time se ljudski organizam sam izbori sa unetim virusom.

No, kako je je proteinska masa satkana od ribonukleinske kiseline čiji je lanac veoma kratak jako brzo se deli. Radi održavanja vakcine potrebno je sprečiti skraćivanje lanca što se i postiže čuvanjem vakcine na izuzetno niskoj temperaturi od čak minus 70 stepeni Celzijusovih.

Upravo potreba da se vakcina skladišti i ne mali period čuva na izrazito niskoj temperaturi čini proizvodnju, transport i distribuciju veoma složenom i znatno skupljom. U belgijskom gradu Purs-u već je iznađena površina na kojoj je, pored proizvodnog pogona, podignuto stotinak ogromnih frižidera na osnovi ugljendioksida u čvrstom stanju za čuvanje vakcine. Slična "farma" frižiderčina je i u gradu Kalamu u državi Mičigen, gde je lociran proizvodno-skladišni prostor za Sjedinjene Američke Države.

Kako distribuirati vakcinu

Kako bi pokrio ceo svet, "Fajzer" će vakcinu proizvoditi na dvanaest lokacija, u Evropi još u Karslrueu, gde je već započela gradnja farmi hladnjaka, i u Savskom Marofu. Inače, "Fajzer" je već dizajnirao i proizveo niz kofera-hladnjaka za transport manjih količina vakcina, od jedne do pet hiljada komada, naravno uvek na temperaturi od minus 70 stepeni.

Zapravo, vakcina se samo pet dana, i to poslednjih pred upotrebu, može čuvati na temperaturi od dva do osam stepeni Celzijusovih. Takođe, kada se jednom odmrzne, ne može se ponovo zamrzavati, a da se očuva efikasnost.

Problem logistike je ogroman i ne može ga rešiti samo matična farmaceutska kuća. Stoga su i vodeće kompanije za distribuciju, poput DHL ili FED, već počele sa izgradnjom sopstvenih farmi-hladnjaka i sopstvenih kompleta kofera za prenos manjih količina. Naravno, sve po dizajnu "Fajzera".

Po dizajnu "Fajzera"

Pored skladišta u Belgiji i Mičigenu su aerodromi sa kojih će se u (zahlađenim) koferima vakcina transportovati do manjih distributivnih centara. Planira se da dnevno iz svakog od 12 pogona poleće do dvadeset četiri aviona, dok se kalkuliše da ukupna dnevna proizvodnja neće moći nadmašiti 8,6 miliona doza.

Svaka osoba prima dve vakcine, u razmaku od 21 dan.

Poseban problem je održavanje vakcine na niskoj temperaturi u skladištu odakle se neposredno šalje u zdravstvenu ustanovu. Jednostavno nigde nema takvih frižidera i tek ih treba izgraditi.

Upravo poteškoće sa logistikom distribucije skrenule su pažnju lekara na druge vakcine od kojih su pojedine, isto kao i "Fajzerova", pri završetku treće faze ispitivanja, kom prilikom se proveravaju postoje li eventualne neželjene posledice.

Vakcine različitih načina zaštite

Tako je i ruska vakcina "Sputnjik 5" ponovo došla u centar pažnje. Čuva se na temperaturi od minus 18 stepeni, što zadovoljava uobičajena logistika za skladištenje, transport i distribuciju zamrznute hrane.

Argentina je već iz instituta "Gamalej" naručila 25, Brazil 50, a Indija 150 miliona bočica, dok su u Evropskoj uniji ukazali na koristi od pronalaska više različitih tehnologija vakcinacije protiv korona virusa. U tom smislu, Brisel je već potpisao ugovore i sa farmaceutskim kompanijama "Sanofi", "Džonson i Džonson" i "Asteka Zanon", od kojih svaka razvija sopstvenu vakcinu.

Neće biti lako vakcinisati celokupno svetsko stanovništvo. Tim pre što će, prema sadašnjem znanju, zarazna bolest kovid-19 opstati kao sezonska pretnja, pa će se vakcinacija periodično obnavljati. Slično kao kod gripa, samo je nova zaraza mnogo opasnija i, što je poseban problem, izuzetno infektivna bolest.

Nijedna farmaceutska kuća, za sada, ne može da garantuje rok trajanja imuniteta duže od godinu dana, kod nekih je i kraći. Zato će se u prvo vreme, dok drugi serijal vakcina, nadajmo se, ne iznedri jače i na duži rok trajanje imuniteta, stanovništvo, bar kategorije u povećanom riziku, vakcinisati svake godine.

To je ogroman problem, sa stanovništa proizvodnje, logistike distribucije, rada zdravstvenih službi, finansija... U svakom slučaju, opasni virus će još dugo opterećivati našu svakodnevicu, menjati naše navike i ponašanje.