Umesto da im smanji, vlast zbog izbora ponovo povećava plate zaposlenima u javnom sektoru

Piše: Živan Lazić

Mada će godina završiti najmanje sa rekordnih 483 milijardi dinara, čak 8,85 odsto BDP budžetskog deficita, zarade u javnom sektoru su narasle za prosečnih osam odsto.

Svakako da je opravdano uvećati plate zdravstvenim radnicima koji se mesecima požrtvovano i uporno nose sa epidemijom. Lekari, sestre i medicinski tehničari su godinama u proseku bili manje plaćeni od zaposlenih u prosveti, administraciji, da ne govorimo o 35 odsto nižim platama nego što država izdvaja policajcima i zaposlenima u vojsci, iako je u zemljama razvijene demokratije obrnuto.

Međutim, država uporno podiže zarade celom javnom sektoru i kada bruto-nacionalni dohodak opada, a buždetski deficit dostiže preteći nivo. Vidi se to i iz najava predsednika države i ministra za finansije koji otkrivaju nameru da celom javnom sektoru opet podignu plate, bez obzira što je krajnja neizvesnost kakvi će biti ekonomski rezulati.

Aktuelna vlast uvećava državnim ćatama plate i kada zarade u privatnom segmentu usled krize uočljivo opadaju.

Četiri časa dnevno

Istina, najavljeno uvećanje je samo dva odsto. Ipak, iritira, jer zaposleni kod države kao poslodavca već primaju za u proseku 25 odsto višu zaradu nego radnik u privatnom sektoru istog stepena stručnosti i radnog mesta slične zahtevnosti. Što je još gore, ankete poslodavaca pokazuju da zaposleni u javnom sektoru retko kada efektivno radi duže od četiri časa dnevno, dok kod privatnika arbajtuje punih sedam sati.

Prezaposlenost u državnoj službi je visoka. Tako u nas 29,5 odsto svih uposlenih radi u državnoj službi, dok je u Nemačkoj udeo više nego duplo niži, tek 12,8 odsto. U manjim zemljama poznatim po socijalnoj brizi, Finskoj, Švedskoj i Austriji, nešto je viši, ali ne premašuje 17 odsto svih radnika.

Iz cifara se jasno vidi da ovdašnji radnik kod privatnog poslodavca stvara za dva i po puta više zaposlenih u državnoj službi neko kolega iz evropskih država. Još je apsurdnije da u zapadnim državama plata u javnom sektoru bude i za trećinu niža od zarade u privatnom, dok je kod nas suprotno.

Nesigurnom kamata duplo viša

Nema ekonomskog osnova za povećanje. Javni dug je narastao za više od četiri milijarde evra i dostići će granicu od 60 odsto nacionalnog bruto dohodka.

Za Srbiju koja, usled nepoverenja investitora, za dug plaća duplo višu kamatu nego države sa boljom reputacijom kod finansijera, to je kao kada bi javni dug Austrije, Finske ili Švedske dostigao 130 odsto. Premnogo.

Usled pandemije, projekcije rasta BDP su nepouzdane, pa je za tekuću godinu napokon i predsednik prihvatio da će biti pad od najmanje jedan, umesto rasta od dva i po odsto kako je govorio do pre tri meseca. Da se ne podsećamo planiranih pet odsto, na osnovu koga su i iskalkulisane uvećane zarade javnom sektoru.

No, korona zaraza je sve planove učinila besmislenim i dobrano nam zagorčala život. Naravno i snizila plate. Svima sem državnim miljenicma.

Poređenje pokazuje da naša država "obožava" sopstvenog službenika. Naravno da i ćata uzvraća ljubav. Ali ne time da korisniku pruži što kvalitetniju uslugu. Zna činovnik šta vlast želi, zato zaposleni izlaze gotovo sto odsto na izbore i glasaju "za koga treba". Glavni su oslonac svake stranke koja dođe na vlast. Tu se krije tajna ljubavi vladajuće stranke i državnog aparata.

Malo izašlih glasača

Kako je rok narednih predsedničkih izbora najkasnije april 2022. godine, kada se održavaju i izbori na nivou grada Beograda, postaje jasnije zašto vlast počinje da "podseća" svoje najodanije glasače.

Na ovogodišnjim parlamentarnim izborima izlaznost je bila nikad skromnija, tek 48 odsto, sedam i po procentnih poena manje nego četiri godine ranije. Dovoljan signal da nešto baš i ne paše, te vlast odmah kreće u "akciju". Posebno je zabrinutost zbog samo 37 odsto izašlih glasača u Beogradu.

Naravno da su oni što ostadoše kod kuće i ne dadoše glas aktuelnoj vlasti na manje su od korak da poverenje poklone opoziciji. Vlast je uočila naznake po sebe zabrinjavajućih promena u biračkom telu i počela je da mami neodlučne. Uvećanjem plata ponajčešće.