Moćni počeli vakcinaciju, ostali čekaju u redu: Prvo kauboj sa američkog juga, pa tek onda mi

Piše: Živan Lazić

Velika Britanija i Rusija prvi su počeli sa masovnim vakcinisanjem. Dok su se na Ostrvu odmah priklonili cepivu iz pogona američkog "Fajzera", do ovih dana četvrte po snazi farmaceutske kompanije na svetu, Rusi se oslanjaju na izum virusološkog instituta "Gamalaja" iz Moskve.

Uskoro će odobrenje kontrolnih tela najvažnijih država steći i instituti i kompanije iz Švedske, SAD, Kine, Nemačke.... Praktično za manje od godinu dana naučnici su uspeli da iznađu način kako da se, koristeći se snagom čovekovog imuniteta, zaštitimo od pandemije koja se poslednjih meseci sve ubrzanije širi svim meredijanima.

Javni novac

Reč je o izuzetnom uspehu naučnika iz više država, tim većim što je postupak pravljenja vakcine veoma dug i zavisan od brojnih pratećih testiranja. Traje i po desetak godina. Raduje i da vakcine različitim tehnikama štite naš organizam od opakog virusa, time medicina dobija nekoliko mogućnosti da se nosi sa bolešću koja hara globusom, uzima danak u ljudskim životima i razara svetsku ekonomiju.

Uložen je ogroman javni novac kako bi se pronašla vakcina, na desetine hiljada naučnika širom sveta je poslednjih godinu dana bilo u potpunosti posvećeno traženju rešenja. Međusobnom razmenom podataka, posebno u vezi sa strukturom koronavirusa, snažno je ubrzan proces otkrića.

Zdravstvena kontrolna tela su faznim kontrolisanjem pojedinih segmenata istraživanja takođe skratila rok do primene vakcine. I rezultat nije izostao.

Zahtevna logistika vakcinacije

Izum je došao gotovo u poslednji čas. Tradicionalne epidemiološke mere zaštite ovog puta su bile slabijeg učinka, širenje pandemije se poslednjih meseci drastično ubrzalo. Umire se u svim zemljama sveta, svakim danom sve više. I slepom je postalo jasno da klasične mere nisu dovoljne. Svode se na što potpunije sprečavanje kontakata između ljudi kako bi virusi bili prinuđeni da žive izvan čovekovog tela. Pošto se pak razmnožavaju samo u telu čoveka, prinuda da žive izvan ljudskog tela za njih je put u smrt.

No, aktuelni virus se pokazao mnogo izdržljiviji nego što se očekivalo. Još je gore što je i izuzetno infektivan, pa se zaraza širi bezmalo geometrijskom progresijom. Drugim rečima, bez vakcine i(li) leka nema nam sigurnije zaštite. Otkriće iz medicinskih laboratorija stoga stiže baš u poslednji tren.

Sada počinje druga etapa, masovna vakcinacija u svim zemljama sveta. To je najkompleksnija i najsloženija logistička operacija od kako se beleži ljudska civilizacija, tim teža što pojedine vakcine, pre svih "Fajzerova", zahtevaju čuvanje na temeperaturi nižoj od minus 70 stepeni Celzijusa.

Možda je i veći problem izostanak kompletnijeg plana vakcinacije, kako bi se obuhvatile sve zemlje i sve zajednice na svetu. I oni koji teško da mogu kupiti i dovoljne količine trivijalnog medikamenta, kamoli vakcinu čija masovnost sama po sebi nosi i velike izdatke.

Izostao dogovor

Uprkos naporima, izostalo je dogovaranje između država po ovom pitanju. Pokušaj Svetske zdravstvene organizacije da programom Kovaks obezbedi oko 700 miliona doza za najsiromašnije zemlje radi zaštite oko 20 odsto stanovništva, onog najkritičnijeg, prirodom posla najviše izloženog zarazi, marginalizovan je. Skrajnuta je i ideja da se vakcina tretira kao opšte javno dobro.

Tako će dostupnost vakcina ponajviše zavisiti od pozicije, bolje kazano snage svake države da dođe do vakcine. Pretpostavka je da ima dovoljno novca za kupovinu. Može biti od pomoći niža cena ruskog i kineskog cepiva.

Globalna medijska kampanja je kod mnogih unela sumnje u pogledu efikasnosti pojedinih vakcina, pa se gro, posebno takozvanog zapadnog sveta odlučio za "Fajzerovu", uz prihvatanje "Modernine", čija je kontrolna verifikacija predviđena za dvadesetak dana kasnije. Zapravo i "Fajzerova" vakcina je osmišljena i realizovana u nemačkoj start ap kompanji "Biontek", u američkoj se samo masovno proizvodi.

A tu stvari stoje rđavo. Manje-više sve što je proizvedeno, ili se narednih meseci planira proizvesti, već je rasprodato. Mnoge zemlje i Evropska unija su sklapale ugovore o nabavkama još dok su vakcine bile u istraživanjima. Potrebe su mnogo veće nego što bilo koja kompanija na svetu može samostalno da proizvede.

Amerikanci grabe sve

Tako u "Fajzeru" računaju da će do kraja godine proizvesti 20, u januaru 30, u februaru 50 miliona doza, što bi omogućilo, s obzirom na to da svaka osoba prima po dve vakcine u razmaku od tri nedelje, zaštitu za 50 miliona ljudi. Amerikanci su odlučni da celokupnu proizvodnju uzmu samo za sebe. Donald Tramp je doneo izvršnu uredbu po kojoj kod američkih prozvođača prednost ima narudžba domaćeg kupca.

Izvesna nada za ostale je u proizvodnji u gradu Purs u Belgiji, odakle je i 800.000 doza poslato u Veliku Britaniju, ali i dva miliona za Sjedinjene Američke Države. Što je još nepovoljnije za ostatak sveta, Amerikanci mogu da aktiviraju Zakon o zaštiti domaće proizvodnje po kome bi i pogoni američkih firmi locirani izvan SAD morali da proizvodnju šalju u Novi svet.

Mrvice za druge

Greše oni koji misle da će novi predsednik SAD Džo Bajden zauzeti kosmopolitskiji stav. Već je izjavio da računa da će do prvog aprila naredne godine biti vakcinisano najmanje sto miliona njegovih sunarodnika. Tako nešto, jednostavno, nije moguće a da se sve vakcine u pogonima "Fajzera" i "Moderne" proizvedene do tog datuma ne usmere Americi.

Pogoni farmaceutskih kompanija u Rusiji su znatno manjeg kapaciteta, nedovoljni su i za sopstvene potrebe, pa se dostupnost ruske vakcine realizuje preko organizovanja domaće proizvodnje po osnovu sticanja ruske licence. U principu to je dobar oblik saradnje u uobičajenim uslovima, međutim u aktuelnim epidemijskoj pošasti deluju sporim.

Naime, tek treba pripremiti neku od domaćih kompanija da proizvodi nov medikament i, što je još zahtevniji posao, obučiti ljude za složenu proizvodnju. Što se tiče Kine, prioritet je proizvodnja za 1,55 milijardi Kineza, dok od inoplasmana računaju samo na nekoliko država iz Azije.

Odlučuje odnos moći

Posebno je iznenađujuće nepovoljna pozicija zemalja Evropske unije. Nemačka kompanija "Biontek" je, praktično, izumela spasonosnu vakcinu, na putu do cepiva je i, takođe nemački "Kjurvak", blizu uspeha je i francuski "Sanofi".

Ali čelnici EU nemaju ništa konkretno u rukama. Što je još zanimljivije, po nemačkim gradovima su raspoređene fabrike koje obezbeđuju sve što je nephodno za proizvodnju, distribuciju i primenu vakcina, od specijalnog stakla i ampula za pojedinačne doze, preko kofera za transport suvog leda i frižidera za čuvanje na izuzetno niskim temperaturama do injekcija i igala za jednokratnu upotrebu.

Tu su i pare, a Nemci baš kao i stanovnici svih država EU, moraju da u redu čekaju dok se ne vakciniše i poslednji kauboj sa američkog juga i poslednja bogatija bakica što penzionerske dane provodi na Floridi.

Ovih dana je i kancelarka Angela Merkel najavila tešku zimu, a početak ozbiljnijeg vakcinisanja nacije locirala za april, kao što je i srpski ministar za zdravlje Zlatibor Lončar za isto vreme najavio početak cepljeljnja u nas, potom dodao da će se najobimniji deo posla obaviti tek tokom avgusta i septembra. Dotle valja preživeti u uslovima kada pandemija galopira.

Dostupnost i način distribucije vakcine jasno odslikava odnose moći. Amerikanci se drže gesla "Amerika pre svih", ostali dolaze na red tek posle i poslednje američke šuše.

Oni koji su, poput Kineza i Rusa, u samostalnoj političkoj poziciji, mogu sprovesti internu vakcinaciju. Međutim, ometani su u pokušajima da sopstveni proizvod komercijalizuju i tako ojačaju sopstvenu farmaceutsku industriju.