Sada svaki poljoprivrednik može jednim klikom da vidi bilo koju
od 313.379 parcela pašnjaka, oranica, voćnjaka ili zaparloženog poljoprivrednog zemljišta u svakoj od 145 lokalnih samouprava Srbije, navodi
Blic. Takođe, na Geoportalu Uprave moguće je videti o kakvom se zemljištu radi, ima li sistem za navodnjavanje, da li je u zakupu i ako jeste kada on ističe.
V.d. direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kaže za "Blic" da je aplikacija izrađena tako da onemogućava da bilo koja parcela državnog poljoprivrednog zemljišta bude "izuzeta" iz ponude.
"Aplikacija je setovana na način da preuzima iz zvanične evidencije Republičkog geodetskog zavoda sve podatke o državnom zemljištu, uključujući tu i parcele koje su upisane kao državno zemljište u građevinskom području ukoliko to zemljište nije privedeno nameni, odnosno ako se na terenu koristi za poljoprivrednu proizvodnju", rekao je Lakić.
Detaljnom proverom svake državne parcele i uz pomoć satelitskog snimka, došlo se i do površine od 86.410 hektara koje su se u katastru vodile kao poljoprivredno zemljište, a na terenu su državne šume, od kojih su neke od njih stogodišnje.
"Podaci o ovim parcelama su poslati RGZ-u na usklađivanje, pa je već sprovedena promena na više od 45.000 hektara", navodi Lakić.
On dodaje da se sve to radi da bi korisnik mogao da dođe brzo do podatka koji su mu potrebni, a da ceo posao sa poljoprivrednim zemljištem ujedno bude transparentan.
"Sada imamo situaciju da je površina državnog zemljišta u zakupu, kada je restitucija već u finalnoj fazi, ista ili i veća nego pre osam ili 10 godina kada je država imala preko 120.000 hektara poljoprivrednog zemljišta više u svojini. Kada se svi procesi svojinske transformacije okončaju, država će u vlasništvu imati preko 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta plus najmanje 80.000 hektara pašnjaka kojima država trenutno ne upravlja, jer su vraćeni selu na korišćenje, ali su i dalje u državnoj svojini", kaže Lakić.
Da je to tako pokazuju i brojke. Naime, 2011. država je davala u zakup 260.807 hektara, a 2015. 254.937 hektara. U ovoj godini Uprava je zaključila ugovore o zakupu na preko 278.000, a trenutna površina na ugovorima je oko 271.000 hektara. Dakle, površine u zakupu su uglavnom iste kao i pre pet ili devet godina, s tim da država u 2020. u vlasništvu poseduje oko 120.000 hektara manje zemlje nego što je imala ranije.
Lakić navodi da država ima više od 150.000 hektara zemljišta koje još nije u zakupu.
"Nije državno zemljište samo kvalitetna oranica u Vojvodini, već je to i 112.300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je neobradivo, poput pašnjaka, 7.400 hektara su trstici i močvare, a 31.800 hektara livade po kulturi. Desetine hiljada hektara prostiru se u planinskim predelima istočne Srbije, na Pešteru i drugim planinskim oblastima. I za zakup ovog zemljišta je drastično poraslo interesovanje, ali su i dalje velike površine slobodne iz razloga što stočarstvo u tim krajevima nije dovoljno razvijeno", objašnjava Lakić.
Lakić navodi da posao digitalnog popisa svih parcela ima višestruke efekte za državu.
"Svi sada mogu jednostavno i besplatno da dođu do informacija koje su im potrebne o zakupu konkretnog zemljišta. To je pojačalo interesovanja pa su i investicije u poljoprivrednu proizvodnju na državnom zemljištu veće. Zato imamo i povećanje ukupnog BDP-a Srbije iz poljoprivrede", objašnjava Lakić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Crkva u Mirijevu opljačkana dva puta u nedelju dana - odneti praznični prilozi vernika")
_voz_srbija_voz.jpg "Vozovi stali 15. marta zbog")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar