Poljoprivrednici strahuju od ulaska u EU

Više od 40 odsto poljoprivrednika Srbije smatra da će domaća poljoprivreda biti ugrožena približavanjem zemlje Evropskoj uniji, pokazalo je istraživanje produkcijske kuće Atlas medija grupa koje je predstavljeno danas.

Direktorka Atlas medija grupe Svetlana Petković rekla je na predstavljanju istraživanja, u kome je učestvovalo 200 farmera iz 10 opština zapadne Srbije, da ipak skoro 60 procenata ispitanih smatra da će evrointegracije podstaći razvoj sela i poljoprivrede.

"Istraživanje je pokazalo da srpski poljoprivrednici imaju polovična znanja o evropskoj poljoprivrednoj praksi", kazala je ona i navela da se o problemima vezanim za poljoprivredu, ali i za to šta agraru donosi integrisanje u EU, farmeri najviše informišu preko televizije - njih skoro 40 procenata.

Prema tom istraživanju koje je nazvano "Srpsko selo u EU - EU u srpskom selu", samo više od pet odsto anketiranih u potpunosti je upoznato je sa politikom EU u oblasti poljoprivrede, razvoja sela i bezbednosti hrane, dok je sa tim oblastima delimično upoznato 80 odsto poljoprivrednika.

Najviše ispitanika, njih 44 odsto, volelo bi da više zna o novim tehnologijama, dok bi njih 33 procenta želelo da ima više podataka o načinu finansiranja u EU.

Kao ključnu prepreku na koje će naići srpski farmer u procesu pridruživanja EU polovina anketiranih navela je povećanje konkurencije.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić rekao je da veliki problem srpskog agrara u procesu pridruživanja EU predstavlja usitnjenost poseda, mali procenat udruživanja poljoprivrednika, neadekvatno korišćenje agrarnog budžeta, mala produktivnost, ali i loša privatizacija poljoprivrednih kombinata.

"Budžetska sredstva za poljoprivredu se koriste bez sistema, konfuzno i samo za favorizovanje jedne grupe korisnika", kazao je on dodavši da subvencije po hektaru ratarske proizvodnje nije dala rezultate srazmerno uloženom novcu.

Ševarlić je rekao da država u poslednje tri godine primenjuje model favorizovanja krupnih poseda, koji je bio na snazi između dva svetska rata, što je ocenio kao loše i založio se da svi dobiju subvencije pod ravnopravnim uslovima.

Kako je istakao, za integraciju srpskog agrara u EU loša je i mala produktivnost poljoprivrednika u Srbiji koji proizvede za manje 20 potrošača, dok nemački farmer proizvodi za njih 150.

Ocenio je da je jedina "svetla tačka" suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrara, koji je prošle godine bio 1,1 milijardu dolara, ali je naveo da to nije posledica povećanja obima izvoza, već skoka cena poljoprivrednih proizvoda u poslednjih godinu dana.