Budžetska inspekcija grada Beograda sve ove nepravilnosti utvrdila je posle prijave uzbunjivača i bivšeg direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog, koji je ekspresno smenjen 2005. godine, dan pošto je javnost upozorio da neke ekipe Hitne pomoći uzimaju mito od privatnih pogrebnih preduzeća da im dojave gde je neko umro i da u nekim slučajevima pacijentima nije pružana lekarska pomoć iako su tako mogli da im budu spaseni životi, piše Pištaljka. Josifovski se, paradoksalno, bez ikakvog razloga i sam nakratko našao među osumnjičenima za zloupotrebe, ali je tužilaštvo odustalo od progona najpoznatijeg srpskog uzbunjivača. Tužilaštvo i dalje krije šta je uradilo u vezi sa izveštajem budžetske inspekcije koje je dobilo.
Osim tužilaštva, nalaze budžetske inspekcije imao je prilike da ceni i Prekršajni sud u Beogradu. Naime, inspekcija je ovom sudu uputila zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih za više od 50 prekršaja koje su kontrolom utvrdili. Posle šest godina, postupak pred Prekršajnim sudom je zastareo jer sudija Slađana Todorović nije stigla da ispita ključne svedoke, dve bivše pomoćnice direktora Hitne pomoći za nemedicinska pitanja – prva je Maja Popović, nova ministarka pravde Srbije, a druga Biljana Pavlović, bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Za sve godine suđenja sud je saslušao samo dvoje okrivljenih, bivšeg direktora Nenada Ivančevića i načelnicu službe za ekonomsko-finansijske poslove Stanojku Saković i dva svedoka, šefa za javne nabavke Danijelu Lekić i budžetsku inspektorku Aleksandru Obradović.
U svojim iskazima, i Stanojka Saković i Danijela Lekić – obe i dalje zaposlene u Hitnoj pomoći – insistirale su da se u Hitnoj pomoći i dalje posluje na način koji je gradska budžetska inspekcija još 2014. godine označila kao nezakonit. Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu na godišnjem nivou troši više od milijardu dinara budžetskog novca.
Tokom suđenja branilac Nenada Ivančevića je insistirao da je Hitna pomoć poslovala u skladu sa zakonom i obavezujućim tumačenjima, a optužbe za nezakonit rad objašnjavao prilagođavanjem nepredviđenim okolnostima – to jest da nije moguće predvideti "hoće li se probušiti četiri gume ili četrnaest na kolima hitne pomoći" i slično.
Ministarka pravde Maja Popović nije odgovorila na pitanja Pištaljke o ovom slučaju. Pištaljka je pokušala da dobije objašnjenje i od sudije Slađane Todorović. Odgovor na pitanja kako je došlo do zastare predmeta i zbog čega su za četiri godine spora saslušani samo okrivljeni nisu dobili.
Nezakonitosti koje su nastale u radu Hitne pomoći i koje je inspekcija utvrdila opisane su na više od 100 strana izveštaja. Prema tim nalazima, Hitna pomoć niti je prihodovala sve što je trebalo, niti je trošila novac po zakonu.
Jedan primer je naplata obuke iz prve pomoći koja je obavezan deo vozačkog ispita. Hitna pomoć izdala je potvrde o završenoj obuci za više od 3.000 ljudi bez dokaza da su obuku i platili. Za 1.738 polaznika nema podataka ni da je obuka fakturisana. Procena budžetske inspekcije je da je vrednost nefakturisanih obuka oko 11,5 miliona dinara. To je novac koji nigde nije zabeležen a koji je morao biti uplaćen na račun ili u blagajnu Hitne pomoći. Hitna pomoć takođe nije naplaćivala punu cenu ni za svoje usluge dežurstva na Bir festu, na Beogradskom sajmu i u Areni.
Sa druge strane troškovi, između ostalog i za gorivo, pravdani su putnim nalozima koji nisu mogli biti realizovani. Budžetska inspekcija je utvrdila da su po dokumentima Hitne pomoći neki pacijenti u jednom danu dva puta voženi na dijalizu, što nije moguće. Takođe, na dijalizu su voženi i preminuli pacijenti.
Ceo tekst Pištaljke možete pročitati
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Gašić o paradi Vojske Srbije: Ceo svet će 15. septembra moći da vidi jednu jaku i ubojitu vojsku")
Komentari 17
Slavica Dokmanovic
Slazem se sa vama. Pojedinacni slucajevi korupcije u tuzilastvu i sudstvu su nemoguca misija jer, postoji odlucivanje po pravu na zalbu, u postupku revizije....gde bi trebalo da se sprece takvvi "pojedinacni slucjevi".
Tuzilastvo radi na principu "ne talasaj" i solidarsnosti sa nizim nivoom tuzilacke instance.
Drugostpeno se najcesce potvrdjuje prvostepeno resenje- presuda, bez da se prijava - tuzba i procita. Prepisuje se obrazlozenje nize pravosudne instance. I tako u krug: VJT , AJT. Ako trazite da Republicki tuzilac uzme predmet koji vristi od korupcije, takav predmet Republici tuzilac vraca AJT (onom istom organu koji je jednom odbio zalbu}. Nema kraja. Nema pomoci ostecenim gradjanima. Nema dokaza kojim cete potkrepiti svoje zalbene navode, jer tuzilac unapred zna kako treba resiti predmet i kaze: "Ja necu optuziti lekare, neka ih on optuzi". To izjavi 21.6.2028 u sudnici, u prisustvu svedoka. Ostade podmicena i postade unapredjena.
Moje licno iskustvo. Za svaku rec imam dokaze. Dokaze niko nije hteo da cita. Istraga je sprecena.
Slavica Dokmanovic. dipl.pravnik u penziji
Sramota
@@hmmmm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar