Po ovoj analizi, piše Danas, među 37 posmatranih država, Srbija je tokom prvog talasa na početku širenja epidemije imala najstrože mere. Pomenuta analiza obuhvatila je samo evropske zemlje, a parametri koji su analizirani bili su broj preminulih na 100.000 stanovnika do 30. juna, kao i mere koje su bile na snazi u trenutku kada su pojedinačne države došle do praga od 0,02 novih smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika. U danu kada je Srbija dostigla ovaj prag (27. mart), na snazi je bilo osam od devet protivepidemijskih mera.
Posmatrajući broj primenjenih mera kao i njihovu strogoću, Srbija je dobila najviši indeks - 100. Iza nje su se našle Hrvatska (indeks 96,3) i BiH (89,8), dok je Velika Britanija u trenutku kada je dostigla prag smrtnosti od 0,02 na 100.000 stanovnika imala najblaže mere, zbog čega je dobila i najmanji indeks od 16,7. Upoređujući potom indeks strogoće protivepidemijskih mera i broj preminuih na 100.000 krajem juna, autori analize zaključuju da je "uvođenje protivepidemijskih mera u ranijem trenutku razvoja pandemije povezano sa manjom smrtnošću od kovida tokom narednih meseci".
Komentarišući ovu analizu i podatke za Srbiju, epidemiolog Predrag Đurić kaže da su "inicijalne protivepidemijske mere u Srbiji verovatno bile pravovremene", ali da se i postavlja "pitanje opravdanosti njihovog intenziteta". Kako dodaje za Danas, upitna je svrsishodnost na duže staze najradikalnijih mera poput zabrane kretanja, pogotovo imajući u vidu posledice koje ostavlja po zdravlje građana.
Na drugoj strani i potpuno ukidanje mera, kako se desilo u Srbiji nakon prvog talasa, ima svoju cenu, te je stroga najvažnije naći balans, što je Srbiji promaklo.
Upitan da prokomentariše mere koje su bile na snazi tokom drugog i trenutnog trećeg talasa epidmije u Srbiji, a imajući u vidu zaključke iz ove studije, sagovornik Danasa ističe da je bilo neshvatljivo ukidanje gotovo svih mera, kada je prvi talas minuo.
"U Srbiji su nakon prvog talasa gotovo sve mere ukinute. Verovatni uzorci za to su kompleksni, od spomenute zasićenosti i revolta građana, do stavljanja interesa krupnog kapitala na prvo mesto, pa do mogućeg opredeljenja da se ide ka kontrolisanom prirodnom prokužavanju", ističe Đurić.
Tekst u celini čitajte u Danasu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
.jpg "Uhapšen radnik katastra u Guči: Sam sebi dao upotrebnu dozvolu,")
.jpg "Ambasadorka Nemačke: Na protestima u Srbiji se traži da institucije funkcionišu - što je normalno")
.jpg "Mesec dana pritvora muškarcu koji je udario putnika voza")
Komentari 5
E
Samo
gonzo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar