"Započinjemo novi paket mera sa 60 evra za sve građane koji se prijave i po još 50 za najstarije građane jer su oni najugroženiji", rekao je ministar finansija Siniša Mali u nedelju, 31. januara, i najavio da će penzioneri 50 evra dobiti u septembru, dok će svi građani koji se prijave za novčanu pomoć novac dobiti u dve rate od po 30 evra u dinarskoj protivvrednosti – jednu u maju, drugu u novembru.
Takođe, ministar je najavio i pomoć u vidu tri puta po polovina minimalca malim i srednjim preduzećima (u aprilu, maju i junu), kao i pomoć transportnim kompanijama od 600 evra po autobusu.
Pre godinu dana
Vratimo se na trenutak nekih godinu dana unazad: država je na proleće 2020, kao neke od prvih mera pomoći privredi i građanima u borbi protiv epidemije, ponudila tri minimalne zarade radnicima za sve firme koje se prijave, kao i po 100 evra svim punoletnim građanima koji ovu pomoć zatraže. Potom, u julu prošle godine, kada je bilo jasno da je privredi ponovo potrebna pomoć, iz Ministarstva finansija najavljene su "snajperski precizne mere".
"Istraživanje koje se sprovodi među privrednicima trebalo bi da pruži kompletnu kliničku sliku privatnog sektora i posluži kao osnov za drugi paket mera podrške koji će biti specijalizovan", rekao je tada Ognjen Popović iz kabineta ministra finansija, dodajući da su sve države u prvom navratu "izašle sa bazukom", a da je sada potreban "snajper", "zato što kada pogledamo kretanja u privredi jasno je da neki sektori rade punim ili povećanim kapacitetom, dok drugi sektori rade na 50 i 70 odsto i suočavaju se sa neizvesnošću na duži period".
Koliko sutradan, predsednik Vučić je izašao u javnost sa informacijama da će sve firme dobiti dva puta po 60 odsto vrednosti minimalca.
Kao što vidimo, piše
Dojče vele, "snajperski precizne mere" neće biti primenjene ni godinu dana od prvog zvaničnog slučaja korona virusa u Srbiji, pa će državnu pomoć primiti i oni kojima ona nije potrebna – kako među građanima, tako i među kompanijama. Ujedno, podelom novca onima kojima novac nije potreban, država ponovo uskraćuje mogućnost da pomoć bude fokusirana samo na one kojima je neophodna.
Odakle će doći taj novac?
Ako se za 60 evra prijavi isti broj građana kao i za 100 evra prošle godine (6,2 miliona), država će za ovu stavku morati da izdvoji 372 miliona evra. A kada se tome doda i po 50 evra svim penzionerima, ceh samo za direktnu novčanu pomoć građanima izaći će bezmalo pola milijarde evra (456,7 miliona evra). Prema rečima Siniše Malog, ukupna predviđena pomoć građanima i privredi iznosiće 235 milijardi dinara.
Odakle će doći taj novac? Kako je predsednik Vučić izjavio 26. januara, "to su srpske pare, iz srpske kase, iz ozbiljne srpske države".
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da će država za ove mere da se zaduži, kao i da se ovaj novac uopšte ne vidi u budžetu Srbije za 2021. godinu.
"Najavljene mere trebalo je da budu usmerene samo kao dodatna socijalna mera najugroženijim stanovnicima, a ne onima koji imaju prihode i koji su zadržali prihode uprkos koroni, a takvih ima dosta. Tu neselektivnost i linearno davanje novca je s pravom prošle godine kritikovao Fiskalni savet. Sa druge strane, mi uopšte to nismo mogli da vidimo iz zakona o budžetu, koji je pokazao manji stepen transparentnosti u prikazivanju budžetskih stavki nego što je to ranije bio slučaj. Godinama unazad, umesto da se unapređuje, kod nas se smanjuje transparentnost budžeta. Da je u budžetu bila ta stavka – i ranije bi izazvala polemike i mislim da bi Fiskalni savet na to takođe ukazao", kaže Šoškić.
Država je prošle godine u dva navrata izlazila na međunarodno tržište hartijama od vrednosti, gde se najpre u maju 2020. zadužila za dve milijarde evra, po stopi prinosa od 3,375 odsto, da bi se u decembru prošle godine zadužila za još 1,2 milijardi dolara po stopi prinosa od 2,35 odsto. Srbija se ovom prilikom zaštitila od valutnog rizika u odnosu na dolar zamenivši dolare evrima, pa je saopšteno da je na kraju izašlo da će država na milijardu evra plaćati godišnju kamatnu stopu od 1,066 odsto.
Inače, prema podacima Uprave za javni dug, ukupni dug opšte države je na kraju januara 2020. godine, pre izbijanja epidemije, iznosio 24,63 milijarde evra. Na kraju novembra 2020, što je poslednji dostupni izveštaj, ovaj dug države narastao je na 27,04 milijarde evra.
Prava namera ovih mera je prevashodno politička
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović podseća da je više od 600 miliona evra, koliko je dato građanima prošle godine, iznos za koliko su tokom tri godine bile smanjene plate i penzije u Srbiji, "da bi se konačno zaustavila praksa rastućeg deficita i zaduženosti".
"Sada se priča ponavlja, u nešto manjem intenzitetu: i najsiromašnijima i najbogatijima Vučić deli po 60 evra, a penzionerima po 50, a sve to, još, ovog puta isplaćuje u ratama. Umesto da tim novcem pomogne privredi, obrazovanju ili kulturi, što rade sve zemlje u doba korone, ovde se novac deli nenamenski, nerazumno, i bez ekonomskog opravdanja", kaže Popović za Dojče vele.
"Kritika loših vladinih poteza nije najpametnija stvar koju u Srbiji možete da uradite – svi kritičari su redom proglašeni za izdajnike, da bi na kraju tu titulu dobio i predsednik Fiskalnog saveta", navodi Popović. Međutim, kako istiće, svi kritičari ekonomisti zaboravili su pravu nameru ovih mera, koja je prevashodno politička i sa ekonomijom nema nikakve veze.
"Predsednik Vučić je očigledno od nastanka korone prestao da ispunjava zahteve Angele Merkel (ili Zapada, svejedno) o tome da ne sme da pravi nekontrolisani deficit, pa je svom snagom počeo da vodi predizbornu kampanju, što, ruku na srce, oduvek zna odlično da radi", kaže Popović.
Komentari 9
M
Uzeh i opet ću
Dusan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar