Ovih dana je, zbog padavina, došlo do izlivanja blata na saobraćajnicu koja je od oktobra prošle godine zatvorena za saobraćaj, ali to nije ugrozilo postojeću konstrukiju potpornog zida, niti je aktiviralo nova klizišta. Tako je utvrdilo rukovodstvo Koridora Srbije, na čelu sa Aleksandrom Antićem, v.d. direktorom preduzeća, koje je obišlo ovu deonicu i zaključilo da je reč o manjem tehničkom problemu, čija je šteta oko 100.000 dinara.
To praktično znači da nisu aktivirani raniji problemi, odnosno nije došlo do ponovnog obrušavanja potpornog zida, zbog kojih su tokom izgradnje auto-puta radovi tri puta zaustavljani.
Poslednji takav incident se desio
avgusta 2018. godine kada se srušilo brdo i u potpunosti uništilo potporni zid, nakon čega je utvrđeno da je uzrok ovakvih neželjenih posledica vezan za prepravljanje projekta kojim je omogućeno španskom izvođaču radova "Azvi", da umesto značajno skupljih vertikalnih odvodnih kanala, napravi horizontalne prepreke, koje nisu uspevale da zadrže vodu, pa su se pokretala klizišta, podseća
"Blic".
Te prepravke su urađene na zahtev Španaca, a 2015. godine tadašnji direktor Koridora Dmitr Đurović i njegovi saradnici prihvatili su tu njihovu ideju sistema zaštite od vode, nazvanu "mikrošipovi" iako takav model nikada u Srbiji nije bio isproban niti je postojala stručna analiza njegovih efekata.
Na osnovu tog dogovora Đurović daje nalog Građevinskom fakultetu da uradi izmenjen projekat po španskom sistemu, koji je završen u decembru 2015. Kada je završen, inženjeri i profesori koji su ga videli izvrgli su ga ruglu i nazvali "držanje brda čačkalicom". Da su bili u pravu pokazalo je vreme, posebno incident iz 2018, kada se čitava konstrukcija srušila i napravila štetu od blizu tri miliona evra.
Problem sa radovima na Koridoru postoji od starta jer je, smatra građevinski inženjer Danijel Dašić, umesto mrežice brdo trebalo da drže masivni potporni zidovi.
"Sistem stabilizacije kosina koji je primenjen, tzv. ankerovanje podrazumeva da bušite brdo dok ne dođete do zdrave stenske mase da bi napravili vezu sa mrežom. To vam je kao kada stavite mrežu za kosu i ukosnice koje sprečavaju kosu da se razleti. U ovom slučaju to ne može da završi posao jer ne postoji u tom delu zdrava stenska masa i za to postoje i dokumenti, geološke karte gde se vidi da te zdrave stenske mase nema", ističe Dašić za
"Danas".
U slučaju Grdeličke klisure, napominje, jedini način stabilizacije su masivni potporni zidovi koji svojom težinom sprečavaju brdo da krene.
"I oni sada to rade, ali džabe jer je potrebna ogromna količina materijala da se odveze. Projektom je predviđena mrežica i u startu je to jeftinija varijanta, ali će na kraju ispasti skuplja jer će morati da se radi i jedna i druga, plus sanacija", kaže sagovornik lista i napominje da su od velikog rušenja brda počele da se rade inženjerski normalne stvari.
On daje primer Makedonaca koji su, kako kaže, zadnjih 30 kilometara puta do grčke granice uradili dobro, odneli su 70 do 80 puta više materijala nego mi i rasteretili pritisak na potporne zidove, napravili klasične potpore i njihov put koji je otprilike pušten u isto vreme kad i naš, nije imao opravku niti problem sa pucanjem ili klizanjem.
"Kod nas na jugu se kaže što se krivo napravi, niko ga ne ispravi. Sve će da nas košta duplo više nego Makedonce, a iste je dužine, sličnog broja tunela i mostova. Da bi se radilo na pravilan način treba znanje, volja, iskustvo, pamet. Građevina da bi trajala potrebno je ugrađivati dobre materijale, a ne političare", naglašava Danijel Dašić.
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za "Danas" da će na tom putu stalno biti problema jer je zemljište erozivno i zato bi zidovi trebalo da se ojačaju.
"Trebalo bi da se jednom uradi kvalitetna sanacija, da se urade projekti kako treba, a ne da političari odlučuju o svemu. Bude ovako kada se to desi, kada se angažuju stranci koji urade deo, uzmu pare i onda odu. Ovo je tek početak - i pruge, mostovi, putevi, sve je to rađeno ko zna kako", ističe Rodić.
Sve se, kako kaže, svede na interes i politiku, a građevinom su počele da se bave firme za koje nikada nismo čuli.
"Kada se nešto projektuje i gradi nije to samo crtanje, već pre toga treba sve moguće ispitati. Dobar projekat i dobra priprema je preko 50 odsto posla, odstupanje u količinama mogu da budu plus minus tri odsto, a u ceni 10 odsto. Sve preko toga, ako je dobar projekat, je pod znakom pitanja. Ako nešto košta 100 dinara, a ti ga platiš 300 očigledno je da je pljačka. E, to je nas zadesilo", napominje Rodić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
.jpg "Apelacioni sud vratio optužnicu za ubistvo Danke Ilić na ponovno odlučivanje")
.jpg "Ministarstvo od direktora škola traži sprovođenje represije: Još jedan u nizu pritisaka")
.jpg "ProGlas o tome šta treba da budu ciljevi prelazne vlade: Izaći iz krize na nenasilan način")
.jpg "Dekanka FPN pisala Evropskom parlamentu: Dignite glas i podržite studente")
.jpg "Nastavak")
Komentari 12
Stevara
Ne mogu
G pen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar