Najveća uočena prepreka za slobodne i fer izbore na Zapadnom Balkanu je pritisak na birače, prenosi
RSE.
"Izborni uspeh opozicionih partija u velikoj meri zavisi od onih građana koji se plaše da ne izgube neke od pogodnosti ako ne glasaju za vladajuću stranku. Obavezno glasanje u zamenu za jednokratne usluge, socijalna davanja i zapošljavanje u javnoj upravi su česti mehanizmi uticaja i pritiska na glasače", navodi se u istraživanju.
Pored niskog poverenja u vlast i institucije, istraživanje beleži i nisko poverenje građana u opoziciju.
"U svim anketiranim zemljama osim Kosova, relativna većina ispitanika veruje da opozicija nije dobro organizovana. U svim anketiranim državama, u proseku skoro 48 odsto ispitanih veruje da je opozicija potpuno neorganizovana", navodi se u istraživanju.
U Srbiji je zabeležen "najlošiji rezultat" opozicije - 84 odsto ispitanih ima nisko mišljenje o njenoj efikasnosti, a 43 odsto smatra da je "potpuno neorganizovana".
Generalno, ne postoji široka podrška bojkotu izbora: 56,2 odsto ispitanika reklo je da ne podržava bojkot kao sredstvo političke borbe protiv neregularnih izbora, dok 32,2 odsto ispitanih građana podržava.
"Međutim, ovaj procenat varira u zavisnosti od zemlje. U Srbiji, gde bojkot izbora u junu 2020. nije doneo opipljive pozitivne ishode za opoziciju, samo 25,8 odsto ispitanih građana izrazilo je podršku ovoj taktici", navodi se u istraživanju.
Crna Gora - da li su promene 'stvarne'
"Moramo da sačekamo da bismo videli da li je promena stvarna ili je jedno političko liderstvo samo zamenjeno drugim", ocena je Jovane Marović, izvršne direktorke nevladine Politikon mreže iz Podgorice.
Vladu Crne Gore je početkom decembra 2020. izabrala nova većina u crnogorskom parlamentu koju čine koalicije predvođene Demokratskim frontom (DF), Demokratama i Građanskim pokretom URA. Oni zajedno imaju 41 od 81 poslanika u parlamentu, nakon što su na izborima 30. avgusta prvi put nakon tri decenije vlasti porazili Demokratsku partiju socijalista (DPS), na čijem je čelu predsednik države Milo Đukanović.
Srbija - (ne)uspeh bojkota
Izbori su neophodni za promene, ali su nedovoljni za prave promene, zaključak je Vuja Ilića iz nevladinog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA iz Srbije.
Prema njegovim rečima, države Zapadnog Balkana imaju slične probleme kada se radi o izborima.
"To su - nepoverenje u tradicionalne političke aktere i funkcionisanje demokratskih institucija, zloupotreba izbornog procesa, mobilizacija glasačke mašine i pasivizacija opozicije", rekao je Ilić.
Izbori u Srbiji su održani 21. juna, ali ih je veći deo opozicije bojkotovao smatrajući da nema uslova za njihovo slobodno i fer održavanje. Konstituisanje parlamenta je okončano tek krajem oktobra, nakon čega je formirana Vlada.
"Bojkot izbora samo odlaže proces promene vlasti", ocena je Florijana Bibera, direktora Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitet u Gracu, ujedno i koordinator Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi.
"Možda se bojkot čini kao dobra odluka u tom određenom trenutku, ali dugoročno ’zaključava’ proces", rekao je Biber. Pojasnio je da bojkot daje "dodatnu moć vlastima za određeni broj godina" i nemogućnost opoziciji da kritikuje vlast unutar institucija.
Govoreći o razlozima dela opozicije u Srbiji za bojkot poslednjih izbora, on je istakao da izbori nisu bili slobodni i fer, ali da je verovatno da nisu samo izborni uslovi igrali ulogu, već i kapacitet opozicije da uđe u izbornu trku.
Biber je dodao i da nije pitanje "da li su izbori fer i slobodni" već da li su "dovoljno kompetitivni", ukazujući da je čak i u Belorusiji, gde više od 25 godina vlada autoritarni lider Aleksandar Lukašenko, opozicija izašla na izbore u leto 2020. godine i verovatno pobedila. Vujo Ilić iz CRTA-e je ukazao na još jedan trend u Srbiji - da društveni pokreti zamenjuju ulogu tradicionalnih političkih aktera.
"Protestni pokreti su još jedan veliki fenomen i imaju svoju ulogu - da stvaraju pritisak i komuniciraju sa zahtevima građana", istakao je Ilić.
U Srbiji se očekuje nastavak međustranačkog dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je u novembru u nacrtu izveštaja o Srbiji pozvao vlasti u Beogradu da nastave reforme u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave. Naglasio je i da ostaje zabrinutost zbog dominacije vladajućih stranaka, uključujući i u medijima.
Tekst u celosti čitajte na RSE
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Novi rekord u najavi: Vučić za prva tri meseca imao 141 obraćanje")
Komentari 17
G pen
Naravno
Piško
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar