Kako se navodi u dokumentu, ovim Zakonom uređuju se istopone zajednice, osnovna načela regulisanja, sklapanje i prestanak, postupak i uslovi za registraciju zajednice, dejstva i pravne posledice registracije, imovinski odnosi, kao i zaštita od nasilja u zajednici.
"Istopolna zajednica je zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona", piše u predlogu.
Prevencija i sankcionisanje nasilja sprovodiće se u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.
Da su polazne osnove zakona koje su objavljene danas u pojedinim delovima i bukvalno kopirane iz Porodičnog zakona pokazuju i članovi 7 i 8, koji propisuju da istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti "rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu i majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac i tekta i sestrić", kao i "tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije, odnosno svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka, te maćeha i pastorak". Ove stavke prekopirane su iz članova 19 i 21 Porodičnog zakona.
Polazne osnove predviđaju da se istopolna zajednica zasniva registracijom kod matičara, a zaključuje pred matičarem "na svečan način, u službenoj prostoriji prigodno uređenoj za tu namenu". Matičar, međutim, može dozvoliti da se zajednica zaključi i na nekom drugom prikladnom mestu, ako to partneri zahtevaju "i za to navedu opravdane razloge".
Razlika od sklapanja braka pred matičarem je i ta da, pored matičara i svedoka, činu zaključenja istopolne zajednice prisustvuje odbornik lokalne samouprave koga skupština odredi.
Prema ovom dokumentu, partneri prilikom zaključenja zajednice mogu da se sporazumeju da svaki zadrži svoje prezime, da kao zajedničko uzmu jedno od dva prezimena, da kao zajedničko uzmu oba prezimena ili da samo jedan od njih svom prezimenu doda i prezime drugog partnera.
Istopolna zajednica, navodi se, prestaje smrću partnera, proglašenjem nestalog partnera umrlim, poništenjem ili raskidom. Raskid partnerstva može tužbom sudu zahtevati jedan partner ili oba partnera sporazumno.
Ovaj predlog nacrta uređuje i one oblasti koje su istopolni partneri označavali kao najvažnije razloge za zakonsko uređenje ovakvih zajednica, a to su raspodela imovine i prava partnera u slučaju lišenja slobode i u toku bolničkog lečenja. Tako bi, napokon, partner istopolne zajednici koji je hospitalizovan imao isto pravo na posetu svog partnera, kao i bračni supružnik. A isto tako, dobija pravo davanja saglasnosti na medicinske intervencije, kada jedan od partnera nije sposoban da to uradi za sebe.
Na izdržavanje partnera u istopolnoj zajednici, po ovim polaznim osnovama, primenjivale bi se odredbe kojima se uređuju porodični odnosi, odnosno izdržavanje bračnih supružnika.
Kao i u slučaju braka, partneri istopolne zajednice mogu imati posebnu i zajedničku imovinu. Posebnu imovinu čini ona koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Ako je tokom trajanja istopolne zajednice došlo do uvećanja vrednosti posebne imovine jednog partnera, drugi partner ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu. Zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja zajednice.
Takođe, na pitanje nasleđivanja imovine, primenjuju se iste odredbe kao u braku.
"Na pitanja vezana za regulisanje istopolne zajednice koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureduju porodični odnosi koje se odnose na uslove za zaključenje braka, izbor rada i zanimanja, mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo, izdržavanje, sklapanje istopolne zajednice državljana Srbije koji žive u inostranstvu pred diplomatsko konzularnim predstavništvima Srbije, kao i na postupke u vezi poništenja i raskida istopolne zajednice shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju porodični odnosi", navodi se u polaznim osnovama nacrta.
Polazne osnove nacrta, kao i obrazac za komentare, možete videti na
OVOM LINKU.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je u decembru prošle godine da bi ovaj zakon mogao biti gotov do proleća, ali u organizacijama civilnog društva smatraju da je realnije da bude završen do leta i nadaju se da će se do kraja godine naći pred poslanicima. Ovaj zakon trebalo bi da reši praktične probleme istopolnih partnera, koji su se najčešće javljali u pitanjima nasleđivanja, podele imovine i hospitalizacije.
Srbija je, kao članica Saveta Evrope, obavezna da donese ovakav propis, jer po presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Olijari i drugi protiv Italije", iz 2005. godine, svaka članica SE mora pravno da reguliše zajednicu istog pola.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 12
GORDANS
Zakon idealan za rušenje.
Znaš li comicka razliku između rodoskrnavrenja i istopolnih?
Koji su ti to duduci sto pišu a ti gutas?
/
/
samo se za djindjica nije nista pricalo po toj osnovi pa je ubijen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar