– Svako će moći da na svoju porodičnu kuću ili svoju zgradu u kojoj živi jedan, pet ili pedeset ljudi stavi solarne panele. I samim tim da smanji troškove na svom računu za električnu energiju – objasnila je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Ukoliko, navodi, ne potroše to što proizvedu iz solarnih panela, taj deo energije moći će da ode u mrežu. Plan je da naša zemlja do 2050. obezbedi 50 odsto energije iz obnovljivih izvora, čime će znatno smanjiti zagađenje koje je rezultat proizvodnje energije iz uglja i mazuta.
Sve je to lepo, samo niko nije obavestio domaćinstva koliko će ih koštati postavljanje panela, navodi
Politika. Da li je tehnički izvodljivo da samo jedan ili dva od 60 stanova u zgradi može da postavi za sebe panel? Da li Srbija ima dovoljno sunčanih dana u godini da bi se ta struja nesmetano proizvodila cele godine i za koje vreme će se, onima koji imaju novca da ih stave na krovove, investicija isplatiti?
Ova pitanja su utoliko logičnija ako se zna da u Srbiji većina domaćinstava nema finansijskih mogućnosti ni za zamenu dotrajale stolarije ili izolaciju zidova. Naknada za energetsku efikasnost se od prošle godine obračunava i na svaki litar goriva kako bi se obezbedio fond novca za one koji bi da ušuškaju svoje kuće i stanove, jer banke, kako je poznato, nisu baš bile darežljive da izađu u susret i daju građanima povoljne kredite.
Dejan Stojadinović, konsultant za energetiku, objašnjava da postavljanje panela od jednog kilovata zauzima 2,5 kvadrata krovnog prostora i košta oko 1.000 evra.
– Tehnički je izvodljivo staviti panele na krov, a da se struja deli na onoliko stanova koliko je učestvovalo u investiranju. Treba znati da panel od jednog kilovata u Srbiji godišnje proizvede oko 1.200 kilovat-časova električne energije – objašnjava Stojadinović za Politiku.
On dodaje da će odnos između kupca i prodavca i "EPS snabdevanja" biti regulisan ugovorom o otkupu struje, samo je pitanje po kojoj će ceni ovo javno preduzeće preuzimati zelenu energiju. Objašnjava da novi predlog Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) predviđa da EPS ovu struju otkupljuje po ceni kojom će pokrivati svoje troškove proizvodnje, kako ne bi bio na gubitku, plus mrežarina. Osim toga svaki potrošač u Srbiji ima drugačiju cenu struje jer neko mesečno troši u proseku 360 kilovata i stalno je u zelenoj zoni, a neko je u najskupljoj crvenoj zoni. Cela ova priča, dodaje, ima najviše smisla za velike potrošače električne energije.
Prof dr Miloš Banjac, bivši pomoćnik ministra za obnovljive izvore u Ministarstvu energetike, aktivan član Odbora za energetiku SANU, kaže za Politiku da bi jedino "EPS snabdevanje" moglo da otkupljuje ovako proizvedenu električnu energiju, a po ceni koju ono odredi. Udeo EPS-a na tržištu je oko 97 procenata, uprkos činjenici da u Srbiji trenutno posluje više od 70 snabdevača.
Nažalost, kako navodi, ni ovim zakonom ni Zakonom o energetici nije regulisan odnos između "kupca-prodavca" i snabdevača električnom energijom, pa je tako ostavljena mogućnost "EPS snabdevanju" da uslovljava cenu po kojoj će otkupljivati ovako proizvedene viškove struje. Do sada je ta cena bila takozvana proizvodna cena po kojoj sam EPS proizvodi električnu energiju iz sopstvenih termo i hidroelektrana, bez uračunate cene mrežarine, bez PDV-a, akciza… koja je tako daleko niža od one koju krajnji kupci plaćaju i koja je daleko od stimulativne.
Prema njegovim rečima, ukoliko se ozbiljno ne promeni predlog Zakona o OIE od ovog inače strateški važnog i poželjnog solarnog programa se ništa neće ostvariti.
.jpg "Pružni prelaz kod Bujanovca nedeljama neobezbeđen: Ni rampa ni svetlosna signalizacija ne rade")
.jpg "Uroš Blažić za masovna ubistva u Malom Orašju i Duboni dobio 20 godina zatvora")
Komentari 21
Dr Miggyy
Vertigo
Nemanja
Ne bi mi bilo žao ni centa za istu :)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar