Prema prvostepenoj presudi Višeg suda, reč je o diskriminaciji, ali Apelacioni sud ne misli tako. Ceo slučaj je vraćen na početak. Snežana u razgovoru za RTS pita dokle, gde je kraj.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za RTS da je Pešović pružila dovoljno dokaza da je bila ucenjena potpisivanjem blanko sporazuma.
"To su vrlo teške povrede Zakona o zabrani diskriminacije, ali i Zakona o radu. To je bio razlog da povedemo stratešku parnicu", kaže Jankovićeva.
Navodi da je slučaj diskriminacije vrlo čest u praksi, ali da je teško imati sve dokaze.
"Viši sud je doneo prvostepenu odluku, ali je Apelacioni sud vratio ponovo na odlučivanje Višem sud jer, kako je navedeno, nije dovoljno jasno zbog čega je gospođa Pešović diskriminisana. Postupak nije završen i mi ne odustajemo. U pitanju je javni interes", ističe Jankovićeva.
Kaže da su se slične stvari dešavale i ranije, ali da nikada nisu imali ovakvu tužbu.
"Jeste nam bilo iznenađenje zato što odavno nismo imali tako dobro obrazloženu presudu Višeg suda. Izuzetna presuda za koju smo, kada smo je čitali, rekli ovako izgledaju pravo i pravda", ističe Jankovićeva.
Kaže da je rastužuje što je u Srbiji teško dostići pravdu.
"Razumem i gospođu Pešović što kaže 'čemu sva ta priča o potrebi da se žena zaštiti i o potrebi za više dece, ako imamo ovakvu poruku'", ističe Jankovićeva.
Podseća da je postojala politička volja, da je Zakon o radu izmenjen pre nekoliko godina i da je otkaz strogo zabranjen za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva.
Snežana Pešović, kojoj predstoji nastavak borbe protiv bahatosti poslodavca, kaže da nije mogla ni da zamisli da će prvostepena presuda biti oborena.
"Sve što sam pročitala kao odgovor sa apelacije me je i emotivno pogodilo kao ženu. Ne mogu da verujem da dolazimo u situaciju da na sudu moramo da objašnjavamo kako je poslodavac ucenio trudnu ženu da potpiše blanko sporazum o prestanku radnog odnosa. Neka mi neko u ovoj zemlji kaže da zaista misli da postoji dobra namera poslodavca kada donese trudnoj ženi da potpiše blanko sporazum o prekidu radnog odnosa, da vidim tog stručnjaka", naglašava Pešovićeva.
Kaže da će, ako treba, sve raditi ispočetka, ali postavlja pitanje - dokle, gde je kraj?
"Evo, ja želim da se ostvarim još jednom kao majka. I šta ćemo sad? Da idem trudna na sud, da se sudim sa poslodavcem, boreći se za moju pravdu, a zakon treba kao ženu da me zaštiti. Gde je taj zakon, ko će da ga sprovede", pita Pešovićeva.
Ističe da je poslodavac naveo da ju je odjavio zbog nerentabilnosti lokala i zatvaranja firme, iako su svi zaposleni u firmi ostali na radnim mestima, i to svi muškarci. Još uvek joj nisu isplaćene ni sve zarade.
"Volela bih samo da zaspim i da se probudim u nekoj drugoj zemlji koja je zakonom uređena i u kojoj se ne dešavaju ovakve stvari. Volela bih da Ministarstvo rada izađe sa tačnim podatkom - od svih prijava porodilja, koliko je slučajeva rešeno", navodi Pešovićeva.
Kaže da očigledno nije dovoljno prijaviti problem.
"Prijavila sam i ja, i šta sad? Sudićemo se sledećih deset godina? Mislite da je to meni potrebno? Ako zakon štiti žene, onda izvolite rešite sami. Nemojte mene gurati da moram sama da rešavam probleme pred sudom. Moram da nađem pravnika koji će da me zastupa o mom trošku, a zakon me štiti. O čemu mi onda pričamo", pita Pešović.
Ističe da nikome ne treba zakon koji je mrtvo slovo na papiru.
Podsetimo, duže od decenije Snežana Pešović je radila "na crno", a kad je ostala u drugom stanju tražila je od poslodavca da je prijavi, jer joj je zdravstvena knjižica bila neophodna. Poslodavac ju je prijavio, ali uz uslov da sama plaća doprinose. I kada se na kraju meseca podvuče crta ona je poslodavcu praktično plaćala što radi - mesečno mu je davala 4.000 dinara više nego on njoj. Ona je porodilja koja je poslodavcu plaćala 30.000 mesečno, a od njega dobijala 26.000. I iako je bila na porodiljskom odsustvu, Snežana Pešović je u međuvremenu
dobila otkaz.
Komentari 19
dane
Neka ih drzava kaznjava poreskim putem jer sudstvo ih stiti i zakon je mrtvo slovo na papiru zahvaljujuci tome jer su sudstvo, korupcija i privatni sektor iznad drzave i vlade.
NS
E
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar