Ono što je novo, kako piše
Blic, jeste da rast cene beleže i takozvane "gole" oranice, i to ne samo u blizini velikih gradova, već širom Srbije.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu gde se hektar prodaje i za 31.000 evra, dok je najjeftinije u regionu južne i istočne Srbije, gde se hektar zemlje može naći i za 250 evra.
- Šumadija i Zapadna Srbija - 400 do 25.000 evra za hektar
- Beogradski region - 2.000 do 20.300
- Sremski okrug - 1.150 do 30.700
- Južnobanatski okrug - 400 do 20.050
- Zapadnobački, Srednjobanatski, Severnobanatski i Bački okrug - 1.000 do 18.000
- Južna i Istočna Srbija - 250 do 20.400
- Južnobački okrug - 2.000 do 31.000
*cena u evrima po hektaru
Prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji ima nešto više od pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je iskorišćeno oko 3,3 miliona hektara. Procene su i da će zemlje koju niko ne koristi biti sve manje, a razloga je nekoliko.
Već nekoliko godina unazad svedoci smo rasta broja ljudi koji se okreću poljoprivredi, ali i sve više državnih subvencija kojima se podstiče ulaganje u različite poljoprivredne kulture. Sve je više i IPARD podsticaja koji su interesantni posebno velikim igračima i ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima.
Mnogo je građana koji tek kreću u poljoprivredu. Kupuju gole oranice, sade voćnjake, postavljaju plastenike sa povrćem, ulažu u proizvodnju začinskog bilja i cveća, ali i vinograda. Mnogi podižu i zasade lešnika, oraha ili borovnica, a u području Grocke sve je više i zasada trešnje. Područje Topole poslednjih godina sve je poznatije po zasadima mladih vinograda, a to se već odavno dešava i na obroncima Fruške gore.
Da li će neka parcela biti "lako ili teško" prodata zavisi od mnogih faktora; lokacije, kvaliteta zemlje, mogućnosti za navodnjavanjem, nagiba terena...ali i od mogućnosti za ukrupnjavanje. Jer upravo mogućnost ukrupnjavanja jeste ključna za razvoj i širenje investicije.
Dva razloga rasta cene zemlje
Dok su ne tako davno visoke cene zemlje bile rezervisane samo za najbližu okolinu velikih gradova i to pre svega na Beograd i Novi Sad, analize sada pokazuju da se taj trend menja i da zemlja širom Srbije ima sve više cene, bez obzira na udaljenost od gradova.
Kako piše portal
Kamatica, poslednjih godina uočljiv je porast startup preduzeća upravo u oblasti proizvodnje onoga što se danas moderno zove "organic", a kod nas je tradicionalno poznato kao domaća hrana, dakle ona koju su decenijama (pa i vekovima) u Srbiji proizvodili domaćini na selu. Najbitnije za ovu granu ekonomije jeste da postoji porast interesovanja za nju, pre svega kod mladih poljoprivrednika. Reč je o novoj generaciji koja je odrasla uz digitalne tehnologije i koja zna kako uz pomoć istih može da poveća svoje prinose i daje razvija agro biznis.
Kada je reč o zemlji, paralelno sa malim poljoprivrednim proizvođačima, postoji i velika količina krupnih poljoprivrednika koji imaju potencijal za rast i ukrupnjavanje zemljišnih poseda koje obrađuju.
Gledano sa poljoprivredne strane, rast cena će se svakako nastaviti jer je obradivo zemljište ograničen resurs. Kada neko kupi parče njive sa kojom zna šta će da radi, to parče njive više neće biti na prodaju. Tom logikom tržište se smanjuje, a samim tim cena preostalog zemljišta koje je na tržištu se povećava.
Pored poljoprivrednog biznisa, do rasta cena oranica je došlo i zbog biznisa nekretnina.
Krupni kapital često ima običaj da čuva vrednost kroz nekretnine, pa tako rastu cene kvadrata kada su u pitanju kvadrati stanova, ali i hektari njiva koje mogu postati građevinsko zemljište. Ljudi koji kupuju to zemljište za neke buduće nekretnine najčešće nemaju problem da sačekaju 15-tak godina da to zemljište bude prenamenjeno iz poljoprivrednog u građevinsko. Ove parcele uglavnom se nalazi po obodu ili u blizini gradova.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 16
BoeserWolf
"Domaca hrana" se kod nas zove i prskano i neprskano.
Organska je za ljude gadljive na pesticide. I vazi kako je ni ti proizvodjaci ne prskaju, kad kod nas nema inspekcije.
U Jovanjici su "proizvodili organsku hranu", na pakovanju pise: proizvedeno u Sloveniji, pakovano u Jovanjici
Burić
ZX
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar