Od danas više nisu obavezne zimske gume, evo zašto ih treba zameniti letnjim

Danas, 1. aprila, prestaju da važe zakonske obaveze i preporuke koje nalažu upotrebu zimske opreme na vozilima.
Od danas više nisu obavezne zimske gume, evo zašto ih treba zameniti letnjim
Foto: Pixabay
Zimske gume su obavezne od 1. novembra do 1. aprila. Međutim, neki vozači zbog lenjosti, ili uštede, i leti voze automobile sa zimskim gumama, što je velika greška.
 
Time rizikujete da se pri kočenju zaustavite čak 10 metara kasnije, da vožnja kroz krivine bude nestabilna, i na kraju, da potrošite zimske gume pre vremena, što je krajnje neisplativo.
 
Iako zakon ne propisuje da je tokom leta obavezno imati letnje gume na automobilima, odnosno ne zabranjuje upotrebu zimskih, Nova.rs podseća se zašto vožnja na zimskim gumama leti nije preporučljiva, kako iz bezbednosnih, tako i finansijskih razloga.
 
Naime, zbog propisa koji dozvoljava da se tokom leta vozi i na zimskim gumama, mnogi vozači se odlučuju da ne ulaze u trošak zamene, pa tokom vrelih letnjih dana nastavljaju da voze na pneumaticima koji su konstruisani za hladno vreme i sneg. To može biti vrlo opasno i u razvijenijim zemljama debelo se naplaćuje kazna ako se izazove udes zbog neadekvantih guma.
 
Letnje gume su napravljene od tvrđe smeše u odnosu na zimske, kako bi mogle da obezbede optimalne performanse po vrućem asfaltu. Tu se misli na put kočenja i stabilnost. Osim toga, šara na letnjim gumama je drugačija, ima više uzdužnih i širih kanala kako bi lakše odvodila vodu tokom letnjih pljuskova sa gazeće površine. Zimske gume imaju šaru sa više poprečnih kanala kako bi trakcija po snegu bila bolja, a napravljene su od mekše smeše da bi obezbedile neophodne performanse po hladnom vremenu.
 
Samim tim, kao takve, zimske gume se mnogo brže troše po toplom asfaltu, ne mogu da drže dobro vozilo u krivinama i sa njima je neuporedivo duži put kočenja. Tačnije, po vrućoj podlozi put kočenja sa zimskim gumama se produžava za skoro 10 metara u odnosu na letnje.
 
Tako, recimo, ako na dalji letnji odmor krenete sa zimskim gumama, poprilično ćete potrošiti šaru na njima posle velike kilometraže, i opet ćete na zimu morati da kupujete nove, ako želite da vozite bezbedno.
 
Za one koji žele da znaju više i dobiju dodatne argumete za zamenu guma, prenosimo test koji su obavili britanski Tyre Safe u saradnji sa nekoliko specijalizovnih automobilskih magazina, a gde je u praski provereno kako se zimske gume ponašaju tokom leta.
 
Put kočenja se produžava
 
Test kočenja pri brzini od 100 km/h podrazumevao je da se meri dužina puta kočenja automobila na kom su prvo bile montirane letnje, a zatim i zimske gume. Automobil sa zimskim gumama podvrgnut testu kočenja na suvoj podlozi imao je put kočenja 48,6 metara. Automobil sa letnjim gumama se na istom testu zaustavio čak devet metara ranije.
 
Ovde ne treba trošiti reči, jer svima je jasno koliko je opasno kočiti i zaustaviti se sa devet metara zakašnjenja - to je dužina čitave dve velike limuzine. Na istom testu, ali po mokrom, automobil sa letnjim gumama zaustavio se posle 56,1 metra, a sa zimskim mu je trebalo skoro pet metara duže, odnosno 60,7 metara.
 
Test kočenja na suvoj podlozi
 
Put kočenja sa 100 km/h
 
Letnje gume 39,6 m
 
Zimske gume 48,6 m
 
Test kočenja na mokroj podlozi
 
Put kočenja sa 100 km/h
 
Letnje gume 56,1 m
 
Zimske gume 60,7 m
 
Stabilnost je ugrožena
 
Kako bi prikazali koje su tačno razlike između zimskih i letnjih guma tokom leta i koliko bezbednost može biti ugrožena, beležila se prosečna brzina potrebna da se prođe unapred određenom krivinom i to prvo sa vozilom na kojem su letnje, a zatim sa istim vozilom na zimskim gumama.
 
Sa letnjim pneumaticima krivina se prolazila sa 102,6 na sat, a sa zimskim 100,9 na sat. Razlika u stabilnosti postoji i pokazuje da zimske gume ne obezbeđuju isto držanje na vrućoj podlozi poput letnje gume.
 
Test stabilnosti
 
Prosečna brzina km/h
 
Letnje gume 102,6
 
Zimske gume 100,9
 
Vruć asfalt troši zimske gume
 
Na istom testu, utvrđeno je i da se zimska guma na vrućoj podlozi prekomerno greje i troši. Do toga dolazi jer je ona napravljena od mekše smeše kako bi zimi, kada su niske temperature, zadržala svoje performanse i da ne bi očvrsla. Takva smeša dovodi do toga da se po vrućem asfaltu zimska guma doslovno kruni.
 
Takođe, utisak iz vožnje je kao da vozite po sunđeru upravo zbog drugačije šare zimske gume koja je dizajnirana da obezbedi bolju trakciju po snegu.
 
Bučno i neisplativo
 
Merenjem nivoa buke podaci kažu da je vožnja sa zimskim gumama tokom leta i dosta bučnija, čime narušavamo komfor u vožnji. Uz to, iako je početno ulaganje veće, na kraju je daleko isplativije imati set zimskih i letnjih guma, koje će trajati neuporedivo duže nego kada cele godine vozimo na zimskim koje će se drastično brže trošiti pa ćemo, samim tim, ranije morati da kupujemo nove sa propisnom dubinom šare.
 
Nivo buke
 
Pri 80 km/h dB (A)
 
Letnje gume 67,3
 
Zimske gume 70,6
 
Ovde se kao solidno rešenje nude univerzalne gume (all-season), koje ne moramo da menjamo prema sezoni, s tim da su one najbolji izbor vozačima koji godišnje prelaze mali ili ograničeni broj kilometara.
 
Idealne su u regionima sa umerenom klimom, tamo gde nema velikih oscilacija u temperaturi, odnosno gde leta nisu previše topla, a zime su blaže. Ipak, treba uzeti u obzir i to da je tehnologija izrade pneumatika sada puno naprednija i da savremene univerzalne gume, po brojnim testovima, pružaju mnogo bolje performanse nego što je nekad bio slučaj.
 
Aquaplaning - gubitak kontrole nad vozilom
 
I ako vam ovo do sada nije bilo dovoljno argumenata da leti vozite na letnjim ili univerzalnim gumama, onda vas podsećamo i na neprijatnu pojavu kakva je akvaplaning.
 
U situaciji kada zbog vode na putu izgubite kontrolu nad vozilom, letnje gume su dizajnirane tako da brže odvode vodu sa gazeće površine i tako brže stupaju u kontakt sa podlogom obezbeđujući upravljivost. Znajte da je rizik od akvaplaninga mnogo veći ukoliko vozite brzo ali i ako su pneumatici istrošeni toliko da jedva zadovoljavaju minimum od 1,6 mm. Kada smo već kod akvaplaninga, osim adekvatnih guma i sporije vožnje, podsetimo da je u ovim situacijama potrebno da čvrsto držite upravljač, ne manevrišete levo-desno i ne kočite, već odmah pustite nogu sa gasa kako bi se težište vozila prebacilo napred i kako bi guma što pre došla u kontakt sa podlogom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • haha

    01.04.2021 12:40
    Ja na ove vesti uvek dodjem samo da malo čitam vajkanje sirotiLJe koja nema za lebac ni za gaće deci, ali eto srasla je sa volanom svog krša i posedovati krša ispred kuće je važnije od vazduha za disanje.
    Alo sirotiljo, automobil je luksuz, a ne osnovno ljudsko pravo.
  • Jaa

    01.04.2021 10:37
    guma je bitna al kultura voznje bitnija, nekad se vozilo po savesti, kako si spremio auto, manje I udesa bilo, danas su ljudi oduzeti od zivota a gorivo sve skuplje, svakim danom, pojeftinite gorivo - litra 100din. sve onda prolazi
  • zombi

    01.04.2021 10:10
    all season
    Ja vozim celogodišnje gume godinama.
    Od jeftinijih odlično su mi se pokazale Fulda Multicontrol. Imao sam i Savu Adapto, sa njima nisam bio zadovoljan, pogotovo leti (škripe previše) i po kiši (proklizavale su dosta). Zimi po snegi su bile solidne.
    Imao sam i Michelin Crossclimate, po meni precenjena guma. Preko leta su ok, preko zime mi je Fulda čak i bolja. Ko prelazi malu kilometražu definitivno bolje All season.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Ministar Bratina: Pad RTS-a bio bi državni udar

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina kaže da bi trebalo ispitati "sve okolnosti koje blokiranje njihovog funkcionisanja prate", navodeći da bi "pad RTS imao smisao državnog udara".

Ko zapravo blokira RTS?

Blokada zgrada RTS u Takovskoj i na Košutnjaku, koju studenti i građani sprovode već šesti dan, odraz je velikog nepoverenja u javni servis, kao i dugogodišnjeg neprofesionalnog i politički pristrasn