Srbija dobila u leđa od Francuske

Pokušaj da se četiri srpska kulturna dobra - manastiri Pećka patrijaršija, Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška - preimenuju u kosovska, predstavlja najflagrantnije kršenje međunarodnog prava i neprimeren pokušaj da se podrže oni koji žele da izbrišu svaki trag srpskog vekovnog postojanja na Kosovu, kaže zamenica pomoćnika ministra za multilateralu Slađana Prica.

- Prvi pokušaj da se srpska kulturna baština preimenuje u kosovsku je bio u Sevilji 2009, drugi 2010. u Brazilu, a ovo je treći. Nije prošlo do sada, a neće ni ubuduće - kaže Prica. Na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu u Parizu, Prica je kao predstavnik države imala jedan minut da prisutne ubedi da je taj predlog "neprimeren i sramotan".

- Predlog je podneo sekretarijat Komiteta, ali je na njih vršen stravičan pritisak. Među onima koji su u tome prednjačili je Francuska, a zatim i Švajcarska, Švedska, Australija. Vodili smo žestoku diplomatsku borbu, a i sam ministar Jeremić je lično telefonom razgovarao s mnogim svojim kolegama - kaže Prica.

Udarac od Francuske

- Francuzi bolje od svih znaju vrednost naših manastira i njihovih fresaka. Ne samo zbog Jelene Anžujske, već i zbog činjenice da su upravo francuski eksperti nekoliko vekova unazad prolazili kroz Srbiju, čistili otomanski malter kojim su freske bile premazane i nosili ih u Evropu. Oni vrlo dobro znaju da to nisu ni albanski manastiri, ni albanske freske - kaže Slađana Prica.
Ona navodi da je od jednog broja zemalja procurila informacija da SAD, iako nisu članice Komiteta, učestvuju u svim pregovorima i da su angažovali tim eksperata kako bi taj predlog prošao.
Argumenti onih koji su predložili "preimenovanje" srpske kulturne baštine uglavnom su išli u smeru da je veliki broj zemalja priznao nezavisno Kosovo, da Srbija nema pravo da se stara o tim dobrima, kao i da je reč o kosovskom nasleđu.

U lobiranju smo imali snažnu podršku Ruske federacije, Kine, Brazila, Egipta, Južnoafričke Republike, Malija, Etiopije, Nigerije. - Osim istorijskog nasleđa, veoma je važno što je ovde reč o živućim manastirima u kojima postoji sveštenstvo, monasi. Uspeli smo da se izborimo da kao takvi oni ne mogu biti pretvoreni u muzeje, što je bila ideja predlagača - kaže Prica.