Osim toga da li je neko razvio antitela posle imunizacije, biće ispitivane i druge komponente odgovora organizma - takozvani ćelijski imuni odgovor.
Virusološkinja Tanja Jovanović, koja je i članica Kriznog štaba, kaže za Politiku da je studija u začetku i da će se zahvaljujući njoj tačno znati koliko nas zapravo vakcine štite.
Ona napominje da još uvek nije postignut konsenzus o tome da li građanima treba davati treću dozu vakcine.
"U svetu se razmišlja o tome da u budućnosti treća doza bude namenjena za nove varijante virusa. Kada je reč o onima koji su primili vakcinu ali nisu stvorili antitela, za sada nema dogovora. To je uvedeno jedino u Saudijskoj Arabiji", navodi dr Jovanović.
Kako za Politiku kaže dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije, nacionalna studija je važna jer na osnovu nje mogu da se kreiraju dalji epidemiološki koraci i odlučuje o eventualnom davanju treće doze vakcine za neke kategorije ljudi.
"To ne može da se odlučuje samo na osnovu studija iz inostranstva, svaka populacija može na neki svoj način da 'odgovori' na dobijanje vakcina. Na to utiču i uslovi u kojima se živi, prethodna izloženost virusima i slično", kaže dr Gnjatović.
Ona pojašnjava da INEP već radi jednu vrstu studije, gde je ljudima uzeta krv pre vakcinacije, a zatim u različitim periodima nakon nje.
"Nije neophodno da svako proverava nivo antitela, ali su ona dobar pokazatelj da li je došlo do odgovora organizma posle vakcinacije. Ako neko nema antitela, ne znači nužno da nema nikakvu zaštitu. Zato će se u nacionalnoj studiji ispitivati i ćelijski odgovor organizma", navodi dr Gnjatović.
Prema njenim rečima, za sada je jasno da su ljudi između 25 i 65 godina dobro odgovorili na imunizaciju svim vakcinama koje se daju u Srbiji. Testiranje u radnim organizacijama pokazalo je da manje od dva odsto testiranih nije razvilo antitela. Pošto građani dolaze u INEP da se testiraju na lični zahtev, primetili su da su starije osobe slabije odreagovale što se tiče stvaranja antitela i zato je važno, kaže dr Gnjatović, da se vidi i ćelijski odgovor organizma. To će se raditi u okviru studije u kojoj će se, prema planu, ljudi pratiti nekoliko godina.
Ispitivanje ćelijskog odgovora se takođe, kao i provera antitela, radi iz uzoraka krvi, ali su to veoma skupe i specifične analize i ne postoji mogućnost da se negde urade komercijalno.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
.jpg "Disciplinovanje")
Komentari 5
cviko
. prošlo je od tada 8 nedelja
. i pre 10 dana je uradila iz radoznalosti proveru na antitela ,
/
moja supruga ima 10 x više antitela od normale (radili su samo IgG test )
/
ovde je samo priča da se SMANJI UGLED kineske vakcine
. i podigne cena drugih vakcina
/
o humoralnom i ćelijskom imunitetu
NEMA SMISLA raspravljati
JER
. čim virus uđe u ćeliju čoveka
. NIŠTA njega i ćeliji NE MOŽE ZAUSTAVITI da se razmnožava
/
I PONOVO
. NIŠTA ga u ćeliji čoveka NE ZAUSTAVI ,
. ama baš ništa
/
CILJ je postići
. DA , da on u ćelije čoveka ne uđe
. da on u ćelije čoveka ne uđe
/
PRIČA O
. humoralnom i ćelijskom imunitetu to je DOGMA
. i jako malo objašnjava
P7
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar