Kako potvrđuju rezultati samog testiranja, učenici gimnazija pokazali su više znanja u poređenju sa učenicima iz stručnih škola.
Naime, gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su znali u proseku 35 odsto pitanja, a učenici stručnih škola 20 odsto, što je, prema ocenama nadležnih, ispod očekivanog nivoa.
Iako u nekim školama kažu da je ovo realna slika šta učenik trećeg razreda zna iz gradiva iz prethodne dve godine, ako se unapred ne sprema i ne vežba zadatke, nadležni tvrde da rezultati učeničkih postignuća "ne prikazuju pravi presek znanja" i da se "moraju tumačiti isključivo u kontekstu prvog pilotiranja", ali ne kriju da je prva proba "dala značajne uvide kada je reč o nivou znanja".
Najbolji rezultati postignuti su na testovima iz maternjeg jezika koji su radili učenici koji se školuju na mađarskom jeziku (u proseku su tačno rešili 65 odsto zadataka), sledi engleski sa 50, istorija i geografija 39, fizika 30, biologija 27, a hemija 24 odsto.
U srednjim stručnim školama, učenici su, uz srpski jezik i književnost i matematiku, polagali i pisani deo stručnog ispita. Testove su najbolje uradili učenici medicinskih škola, odnosno ginekološko-akušerske sestre koje su imale najveći procenat tačnih odgovora, oko 60 odsto. Najmanje uspešni bili su budući građevinski tehničari za laboratorijska ispitivanja, koji su u proseku znali tek sedminu zadataka iz pisanog dela stručnog ispita.
Projekat državne mature: U uslovima pandemije rezultati nisu realni
Iz projekta državne mature poručuju da cilj prvog pilotiranja nije bila provera znanja učenika, a za loše rezultate kao objašnjenje navode da je testiranje organizovano na početku školske godine, u uslovima epidemije, a đaci su drugo polugodište prethodne školske godine imali nastavu na daljinu. To što se testovi ne ocenjuju i nemaju uticaj na uspeh uticali su i na motivaciju đaka, koja je bila relativno niska, smatraju iz Projekta državne mature koji se nalazi u sklopu Ministarstva obrazovanja.
Oni dodaju i da većina đaka nije iskoristila do kraja predviđeno vreme za rešavanje testova, ali i da pojedini učenici neke zadatke nisu ni pokušali da reše. Među razlozima zašto ovo nije realna slika znanja, nadležni navode i da se učenici nisu spremali, niti je priprema bila organizovana na nivou škola. Sem toga, zadaci su obuhvatali samo gradivo prvog i drugog razreda, pa nije ni bilo moguće proveravati postignuća za kraj srednje škole.
Đacima testovi veoma teški, žale se na gradivo kojeg nema u udžbenicima
Cilj prve probe je prevashodno bilo testiranje procedure, za koju se pokazalo da je dobro sprovedena i da škole imaju kapacitet za realizaciju državne mature. Đacima je bilo jasno šta se od njih očekuje, a 95 odsto je reklo da dežurni nastavnici nisu dozvolili prepisivanje.
Što se tiče procene težine zadataka, analiza je pokazala da su oni bili poprilično teški - više od polovine gimnazijalaca i učenika stručnih škola ih ocenjuje kao veoma teške, a trećina kao teške. S druge strane, prema proceni dežurnih nastavnika, zadaci su bili lakši nego što su se đacima činili. Više od polovine srednjoškolaca tvrdi da su se na testovima pojavili zadaci iz gradiva koje nisu učili u školi ili ih nije bilo u udžbeniku, a 40 odsto gimnazijalaca i oko trećina đaka stručnih škola kažu da se pitanja u testovima dosta razlikuju od onih na koje su navikli na redovnim časovima.
U samoj publikaciji u kojoj su prestavljeni rezultati prvog pilotiranja mature iznet je zaključak da su zadaci bili teži nego što bi bilo očekivano, što je uslovljeno slabijom motivacijom učenika, a delom i činjenicom da se nastava zbog pandemije već duže obavlja u izmenjenim okolnostima i da neki učenici u toj situaciji zaist nisu učili pojedine oblasti.
U prvoj probi velike mature učestvovali su učenici koji trenutno pohađaju treći razred gimnazija i stručnih škola. Testiranje je sprovedeno u ukupno 101 srednjoj školi, odnosno u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih stručnih škola, tri umetničke i u deset trogodišnjih obrazovnih profila (polagali su praktične zadatke u okviru završnog ispita).
Ukupno je testirano 4.067 učenika.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 52
j
Ovi sto krive skolu i politicare su roditelji koji su i sami bili mutavi tokom skolovanja.
Hocete decu? Vaspitajte ih. Kakav im primer date kod kuce, takav ce oni pokupiti. Nisu svi
tinejdzeri bahati """buntovnici""". A da ne spominjem ove koji samo traze priliku da kazu
kako svako pametan treba da ode iz ove drzave. Kakav je to nacin? Jel se sve gleda u licnom
dobitu i tome kolika ti je kuca i koliko para imas?
Ko hoce -- nadje razlog. Ko nece -- nadje izgovor.
@FRHG 13.04.2021
"Znam vrhunske programere koji su bili medju naboljima na FTN-u, i koji pojma nemaju
osnovne stvari iz naprimer biologije i istorije. Jel treba da zbog tih gluposti ne mogu
da upisu programiranje na fakultetu?
"
Da, jer je opsta kultura bitna stvar u razvoju licnosti. Onaj koji ne radi na sebi ce postati
robot. Robot ciji je jedini zadatak da programira. Takvo drustvo zelite da nam bude? Da svi
budu specijalizovani za jednu jedinu stvar a da 3 cuke nemaju ni o cemu ostalom? Da onda na
sav glas govore "veruj strucnjacima" kada god se diskutuje tema o necemu sto oni ne znaju?
Dokle vise?
Baka
Bivši odlikaš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar