Iako precizan broj i karakteristike ovih ubistava nisu poznati, to samo pokazuje da je neophodno inkriminisati femicid kao posebno krivično delo i uspostaviti sistem za praćenje i analizu.
Rezultati istraživanja sudske prakse o femicidima i pokušajima femicida u Srbiji (2017-2019) sprovedenog u okviru projekta "Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji" pokazali su da pokušaj femicida i femicid učinioci najčešće vrše prema svojim sadašnjim i bivšim suprugama, vanbračnim i emotivnim partnerkama. Skoro polovina učinilaca femicida bila su u bračnom/vanbračnom/partnerskom odnosu sa žrtvom.
Visok je procenat femicida izvršen prema članovima porodice, posebno prema majkama (24,1 odsto).
Većina femicida i pokušaja femicida izvršena je u kući/stanu/dvorištu gde žena živi.
"To potvrđuje rezultate prethodnih istraživanja o nasilju prema ženama. Za žene je najmanje bezbedno i najmanje sigurno mesto njihov dom", piše u saopštenju organizacija koje su sprovele istraživanje.
Samo 28,7 odsto slučajeva femicida učinjeno je na otvorenim i javnim prostorima.
Istraživanje je pokazalo da su dominantni motivi za izvršenje femicida i pokušaja femicida bili ljubomora, koja je nastala iz želje za isključivim posedovanjem partnerke, nemogućnosti kontrole njenog ponašanja i upravljanja njenim životom, kao i osveta zbog raskida emotivne veze i bračne/vanbračne zajednice, mržnja i netrpeljivost zbog neuzvraćene ljubavi.
Prof. dr Nevena Petrušić, jedna od autorki istraživanja, ocenila je da o žrtvama pokušaja femicida ima veoma malo podataka u sudskim presudama, iako su saslušane u postupku, dok o žrtvama femicida ima još manje podataka, jer ih najčešće daje počinilac.
"Ti podaci uglavnom nisu objektivni, jer učinilac nastoji da opiše žrtvu i njeno ponašanje kao glavni faktor izvršenja femicida. Žrtve se opisuju kao 'nevernice', 'alkoholičarke', uvek spremne za svađu, osobe koje se nedolično ponašaju, napuštaju kuću, vređaju i slično, čime 'izazivaju' učinioca da mu 'padne mrak na oči'. Čak i prilikom saslušanja članova porodice žrtava kao svedoka sud ne saznaje dovoljno o žrtvi i njenom životu pre nego što je ubijena. Stiče se utisak da se niko ne interesuje za žrtve kojih više nema", navela je prof. dr Petrušić.
U većini slučajeva žrtve femicida i pokušaja femicida nisu se obraćale nadležnim državnim organima i ustanovama za pomoć i zaštitu od nasilja koje je postojalo pre izvršenja dela, pokazala je analiza. Samo mali broj žrtava je prijavljivao nasilje, ali način reagovanja institucija sistema svedoči o njihovoj neefikasnosti i pokazatelj je nedelotvornosti sistema zaštite žena od partnerskog i porodičnog nasilja.
"U strukturi izvršenih femicida preovlađuju krivična dela tzv. običnog ubistva (55,2 odsto), a ista je situacija i sa pokušajima femicida, preovlađuju pokušaji tzv. običnog ubistva (69,7 odsto)", navodi se u istraživanju.
Analiza je pokazala i da sudovi često menjaju pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz optužnice od težeg ka lakšem, što dovodi do blažeg kažnjavanja, pri čemu ni praksa sudova u tumačenju propisa nije ujednačena.
Najvažniji zaključci istraživanja su da je neophodno inkriminisati femicid kao posebno krivično delo u zakonodavstvu Republike Srbije, ustanoviti sistem za praćenje i analizu femicida, izmeniti postojeće protokole i uključiti posebne koji će se odnositi na postupanje u vezi sa procenom rizika, prevencijom i zaštitom od femicida.
Projekat "Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji" realizuju Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, FemPlatz i Gender knowledge hub, uz podršku UN Women i Evropske unije.
Komentari 14
iju
:/
Blagoslovena
Sigurna sam da to nisu komentari u kojima izražavate zabrinutost o ženama ubijenim u porodičnom nasilju i upoređujete statistiku.
Ovo je članak o ženama koje su ubijene jer su žene, u svojim domovima, gde treba da se osećaju sigurno! Ovo je prostor za komentare na tu temu i vaše umanjivanje važnosti ove teme zapravo potvrđuje o kakvoj se čeličnoj tišini i nasilju nad ženama radi.
Ni jedna jedina smrt nije manje važna od neke druge i zato govorimo o ovoj temi. Ovde je u pitanju sistematsko nasilje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar