Strategija podrazumeva i prodaju banjskih kompleksa koji su u vlasništvu PIO Fonda, a koja je osporavana iz različitih razloga.
Dok Udruženje sinadikata penzionera tvrdi da je privatizacija banja u vlasništvu fonda PIO nezakonita, Savet za borbu protiv korupcije navodi da su u nekim od prethodnih privatizacija banja, PIO fond i država oštećeni za više miliona evra, prenosi
Insajder.
Prodajom nepokretnosti u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji kompaniji FMO Ekonom iz Ušća nastavljena je privatizacija banjskih kompleksa u Srbiji.
Deo ovih banjskih kompleksa bio je u vlasništvu društvenog preduzeća "Mataruška i Bogutovačka banja doo", dok je Specijalna bolnica za lečenje reumatskih oboljenja Agens, koja se nalazi u Mataruškoj banji, u vlasništvu PIO Fonda.
Za sada je na licitaciji prodat deo kojim je upravljalo društveno preduzeće u stečaju, pa je privatna kompanija FMO Ekonom za 1,8 miliona evra dobila pravo korišćenja izvorišta vode i postala vlasnik tri hotela, tri vile, tri restorana, dva depadansa, kao i objekata starih i novih kupatila.
Reč je o oko 10.000 kvadrata koji su prodati po ceni od oko 180 evra po metru kvadratnom. Za sada nije poznato koliko će Ekonom uložiti u kupljene objekte kao ni kakvi su planovi kompanije za razvoj ovih banja.
Inače, privatizacija banja je deo Strategije razvoja turizma u Srbiji za period 2016-2025.
"Neophodno je da se država "oslobodi" svih resursa koji na sadašnjem nivou upotrebe predstavljaju trošak i ne kreiraju dodatu vrednost čak iziskuju stalne subvencije i dodatna ulaganja za održavanje njihovog nerentabilnog i neprofitnog poslovanja", navodi se između ostalog u Strategiji.
Udruženje sindikata penzionera: Privatizacija banja protivzakonita
Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije kaže za Insajder da država planira da nastavi sa prodajom svih banjskih lečilišta čiji je PIO vlasnik, iako je prema njegovim rečim privatizacija nezakonita jer su banje u vlasništvu Fonda, a ne države.
"One su građene sredstvima koja su radnici uplaćivali u penzioni fond, a zamišljene su kao mesto za odmor i rehabilitaciju radnika odnosno penzionera. Umesto da sredstva od banja budu finasijska podrška PIO fondu, one su uništene, a sada se prodaju u bescenje i pri tome ni jedan dinar od privatizacija ne ide u penzioni fond", tvrdi Babić.
On ističe da je u jednom periodu PIO fond napravio program za revitalizaciju banja radi sticanja prihoda od te imovine ali da se od toga odustalo 2014. godine kada je, promenom Zakona, Upravni odbor PIO fonda smanjen sa 21 na sedam članova, od kojih većinu postavlja Vlada Srbije. Do tada je PIO fond vodio sudske postupke za utvrđivanje vlasništva nad banjama, suprotstavljao se njihovoj prodaji i promeni namene.
"U 17 slučajeva je presuđeno da je na osnovu ulaganja PIO fond vlasnik banja ali je bez obzira na to, pre par godina doneta odluka da se postupci obustave i sve prepusti državi koja je odlučila da banje privatizuje", navodi Ljubiša Babić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije.
On ocenjuje da je bez obzira na sve probleme, PIO fond mogao da vodi računa o svojoj imovini, da je za to bilo volje.
"Vi kad hoćete, vi možete", navodi Babić i dodaje da dosadašnje privatizacije pokazuju da je "uništi pa jeftino prodaj jedina vidljiva strategija države kada je reč o upravljanju banjama.
Većina banjskih kompleksa izgrađena je za vreme socijalsitičke Jugoslavije, novcem građana koji su uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje.
Sedamdesetih godina prošlog veka, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je raspolagao viškovima koje je investirao u izgradnju zdravstvenih objekata za rehabilitaciju. To je prema Zakonu iz 1972. godine bila zakonska obaveza Fonda.
Od devedesetih do danas, zbog nebrige države i samog penzionog fonda banje su zapuštene, objekti su ostavljeni da propadaju, a mnogi od njih i ne rade. Smeštajni kapaciteti su značajno smanjeni.
Ipak, građani koji boluju od određenih bolesti i dalje ostvaruju pravo na banjsko lečenje o trošku zdravstvenog osigiranja a PIO fond svake godine određenom broju penzionera sa najmanjim primanjima plaća boravak u banjama.
Pitanje je da li će i kojoj meri usluge banjskog lečenja biti dostupne tim građanima i nakon privatizacije.
Savet za borbu protiv korupcije sumnja u sistemsku korupciju
Da bi privatizaciju banja trebalo obustaviti jer se njihovom prodajom gubi namena i cilj zbog kojih je PIO fond ulagao sredstva građana u te objekte, smatra i Savet za borbu protiv korupcije.
Savet je ocenio da je privatizacija banja suprotna interesima građana, ali i da su zahvaljujući nekim od prethodnih privatizacija banjskih objekata, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republika Srbija pretrpeli višemilionsku materijalnu štetu.
"Savet je došao do zaključka da postoji sumnja da ima elemenata sistemski organizovane korupcije širokih razmera, usmerenih, sa jedne strane, na svesno pričinjavanje materijalne štete Fondu i Republici Srbiji, a sa druge svesno omogućavanje trećim licima da se obogate kupovinom nepokretnosti po cenama nižim od tržišnih", navodi se u Izveštaju o raspolaganju objektima specijalnih bolnica za rehabilitaciju koji je krajem prošle godine dostavljen Vladi i Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Između ostalog, Savet za borbu protiv korupcije u ovom izveštaju iznosi podatke da je 2019. država prodala banjski kompleks “Žubor” u Kuršumlijskoj banji po ceni od 1.4 miliona evra, iako je Poreska uprava 2014. procenila da je vrednost te imovine gotovo četiri puta veća, odnosno da iznosi 5,5 miliona evra.
Nakon Kuršumlijske i Vranjske banje, u martu ove godine prodata je i banja Zlatar, takođe u vlasništvu PIO fonda. Zlatar u Novoj Varoši kupila je za 2,5 miliona evra kompanija Metal Investmens Europe d.o.o . Ova banja prodata je tek iz trećeg pokušaja. Prvi put je oglašena na prodaju u oktobru 2019, kada je početna cena bila 3,9 miliona evra.
Inače, u presudi Osnovnog suda u Prijepolju kojom je utvrđeno vlasništvo PIO fonda nad ovim banjskim kompleksom, navodi se da je ulaganje Fonda u izgradnju banje Zlatar iznosilo 38 miliona evra.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 12
B
Mare
V5
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar