Ova odluka Apelacionog suda je treća ovakva odluka za sedam godina postupka koji srpske vlasti vode oko izručenja bugarskog biznismena optuženog da je izazvao bankrot četvrte po veličini banke u Bugarskoj.
"Apelacioni sud u Beogradu, zbog povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo je rešenje od 29. septembra 2020. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje", navodi Apelacioni sud u odgovoru
Insajderu.
Kako dodaju, rešenje je ukinuto jer je izreka nerazumljiva i međusobno protivrečna.
"U odluci suda takođe se navodi da je osnovana žalba branioca da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe bilateralnog ugovora između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske o uzajamnoj pravnoj pomoći, a što je uticalo na nezakonito i nepravilno rešenje, čime su učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka", dodaje Apelacioni sud u odgovoru Insajderu.
Izručenje Vasileva tražilo je javno tužilaštvo Republike Bugarske i to zbog vođenja krivičnog postupka po rešenju o podizanju optužbe istražnog odeljenja Sofijskog gradskog javnog tužilaštva Republike Bugarske.
Sudski postupak za proces bankrota Korporativne komercijalne banke (CCB) u Sofiji traje od februara 2018. Vasilev je, kao bivši većinski akcionar banke, optužen za umešanost u 144 slučaja pronevere sredstava i preti mu kazna od 10 do 20 godina zatvora. Osamnaest optuženih u tom procesu opisani su u optužnici od 11.000 strana kao kriminalna grupa odgovorna za proneveru koja se odnosi na 2,6 milijardi leva (1,3 milijardi evra) i čije malverzacije su "ugrozile stabilnost bugarskog bankarskog sistema i njene finansijske sigurnosti".
Sudovi u Srbiji odlučuju samo o tome da li su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, a konačnu odluku donosi Ministarstvo pravde. Postupak o odlučivanju da li da se izruči Vasilev Bugarskoj srpske vlasti vode sedam godina.
Do sada je tri puta Viši sud donosio odluku o njegovom izručenju, a Apelacioni sud je poništavao. Tako je i poslednja odluka Višeg suda sa kraja prošle godine o njegovom izručenju takođe ukinuta. Svaki put sa istim obrazloženjem – da u rešenju Višeg suda postoje "bitne povrede odredbi krivičnog postupka jer o odlučnim činjenicama nedostaju jasni razlozi".
Ubrzanje postupka odlučivanja o slučaju Vasilev po svemu sudeći nije ubrzalo ni to što se bugarski tužilac pre par godina žalio Savetu Evrope zbog nedostatka povratnih informacija iz Srbije u vezi s postupkom izručenja, piše Insajder.
Pitanje izručenja Vasileva Bugarskoj postavio je i bugarski predsednik Rosen Plevneliev prilikom susreta s bivšim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 2015. godine. Bugarski predsednik tada je rekao da je uveren da će Vasilev uskoro biti izručen i da ne smatra da će odlaganje izručenja poremetiti odnose dve zemlje.
Političke i poslovne veze Vasileva dovele u Srbiju
Razlozi zbog kojih se Vasilev krije u Srbiji mnogi vide u njegovim poslovnim i političkim vezama.
On je deset dana pre raspisivanja poternice 28. jula 2014. pobegao iz Bugarske u Srbiju, gde je već imao posao, pošto je 2012. postao vlasnik Srpske fabrike stakla iz Paraćina.
Iako je u Srbiji najavljivan kao veliki investitor i spas za Staklaru, od njegovog preuzimanja fabrike dugovi ovog preduzeća su uvećani 70 puta. Ova fabrika je u stečaju, a protiv Vasileva je podneta i krivična prijava zbog navodnog namernog guranja fabrike u stečaj.
Bugarski bankar i biznismen je 2014. uplatio fondaciji Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije, donaciju od 1,2 miliona dinara. To je potvrdio i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić odgovarajući na pitanje
Insajdera. Međutim, kako je tada rekao, donacija je uplaćena pre nego što je za Vasilevim raspisana poternica, a Nikolić je negirao "lične kontakte" s bugarskim biznismenom.
Komentari 6
Rada
Dragan
Jovana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar