Dve trećine roditelja imalo je teškoća da balansira između šefa i Gugl učionice, pokazuje istraživanje portala
Nova ekonomija, u kome je više od 70 odsto anketiranih roditelja reklo da poslodavci nisu pokazali razumevanje za to što su morali više da budu uključeni u školske obaveze svoje dece.
Svaki peti ispitanik kaže da je zbog povećanih obaveza školovanja na daljinu imao problema sa nadređenima - od toga da se suočio s pretnjom otkazom, da nije bilo tolerisanja kašnjenja, a pojedini su dobijali dodatne zadatke po završetku regularnog radnog vremena.
"Ne stignem da obavim dnevne zadatke u radno vreme. Često se uključujem uveče kad svi spavaju da dovršim ono što je ostalo od poslovnih obaveza. Poslodavac nema razumevanja za kašnjenja, hoće da sam dostupna u radno vreme, ne uveče. Još ako je dete bolesno i ne ide u školu, onda je to raspad sistema", kaže jedna majka.
Poslodavci i sindikati su saglasni da su roditelji zaposleni u javnom sektoru neuporedivo bolje prošli od onih koji rade kod privatnika.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodava Srbije iznosi neke od činjenica koji to potvrđuju: otkazi su najviše pogodili privatni sektor dok ih u javnom nije bilo, s obzirom na relativno ograničeniji broj zaposlenih u privatnom sektoru u javnom je bilo više "lufta" ako neko izostane s posla, jer ima ko da ga zameni, a onima koji rade na "državnim jaslama" plata nije smanjivana.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tom spisku dodaje podatak da su radnici u javnom sektoru imali 100 odsto naknadu tokom bolovanja, a zaposleni kod privatnika 65 odsto, odnosno 60 odsto u slučaju samoizolacije.
"Ovakav nejednak tretman je posebno izazvao nezadovoljstvo zaposlenih u privatnom sektoru, koji su nam se često žalili da su radnici drugog reda", kaže Savić za Novu ekonomiju.
Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, jedan od autora istraživanja "Uticaj epidemije kovida-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji" kaže da se, iako se ova studija ne bavi aspektom pomirenja profesionalnog i porodičnog života, mogu izvući zaključci koji korespondiraju sa rezultatima drugih istraživanja.
"Iz našeg, ali i drugih istraživanja se vidi da je postojao jedan broj poslodavaca koji su bili voljni da izađu u susret roditeljima koji moraju da čuvaju decu, ali je nemoguće izvući jedinstven zaključak. U javnom sektoru se to češće dešavalo nego u privatnom. Takođe se pokazalo da samohrani roditelji, među kojima je naviše samohranih majki, nisu imali apsolutno nikakve vrste olakšica. Nisu mogli da se pozovu ni na jednu zakonsku odredbu koja bi poslodavca obavezivala da im obezbedi plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Dakle, sve je bilo u domenu diskrecionog ovlašćenja poslodavaca", ističe Reljanović.
On dodaje da dve trećine poslova u Srbiji u redovnim okolnostima ne može da se obavlja od kuće, počev od trgovine i proizvodnje, u kojima je među zaposlenima najviše žena. One čine većinu i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 5
Objektivan
Nik
Skoro nisam vecu glupost procitao
Joja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar