Da Srbija nema vlast na Kosovu izjavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 27. maja 2019. godine, tokom sednice Skupštine Srbije o Kosovu. On je obraćajući se poslanicima rekao da Srbija nema vlast na Kosovu sem u zdravstu i školstvu i da je potrebno prestati sa obmanjivanjem javnosti.
Srbija na Kosovu nema službe bezbednosti, kao što su vojska ili policija. Republički zavod za statistiku Srbije, kako se navodi na sajtu, "od 1998. godine ne raspolaže podacima za AP (Autonomna Pokrajina) Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)".
Šta je moguće, a šta ne?
Aleksandar Popov iz nevladine organizacije Centar za regionalizam, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će Ministarstvo kulture Srbije, teško sprovesti svoje namere.
"Ukoliko se poštuju svi oni do sada postignuti dogovori, srpske institucije su integrisane u kosovski sistem. Ne vidim mogućnost da naše ministarstvo direktno štiti kulturno nasleđe na Kosovu, sem ako se to ne postigne nekim dogovorom, u okviru pregovora koji će se i dalje nastaviti", rekao je Popov.
Popov kaže i da ne veruje da bi to prihvatila ni međunarodna zajednica, niti bi to prihvatila vlada u Prištini.
"Do sad je bilo moguće da srpska vlada investira ili ulaže u nekim drugim oblastima, u neke projekte na severu Kosova i u zajednicama gde su Srbi u većini, ali ovako, da se direktno primenjuje neki zakon (Srbije) na Kosovu, iz dosadašnjeg stanja i situacije, ja ne vidim kako je to moguće", zaključio je Popov.
Šta je za SPC kulturna baština Srbije na Kosovu?
Kako se navodi na sajtu Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, na Kosovu se nalazi oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje, kako se tvrdi, čine kulturno nasleđe srpskog naroda. Na sajtu se dalje navodi podatak ove institucije, po kom je na Kosovu u prethodnoj deceniji uništeno ili oštećeno 150 SPC objekata.
Kako se navodi, pojedini predmeti se "uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta".
"Postoji opasnost da sa tla Evrope, početkom 21. veka, nestane jedinstvena multikulturna i multietnička regija", navodi se u saopštenju.
Šta je SPC zamerila Ministarstvu kulture?
Ministarstvo kulture Srbije pripremilo je i otvorilo javnu raspravu o Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu 6. maja.
Predstavnici radne grupe ministarstva kulture istakli su u tokom predstavljanja nacrta kako je on usaglašen sa propisima Evropske unije, kao i da se njime po prvi put uvodi kategorija kulturnog dobra – kulturni predeo. Predviđeno je i osnivanje dva nacionalna komiteta, koji će se baviti pitanjima kulturnih dobara koja su upisana na listu Uneska.
Međutim, SPC, koja je najveća verska zajednice u Srbiji, je 31. maja u dopisu ministarstvu ocenila da je Nacrt zakona u suprotnosti sa trenutno aktuelnim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama.
"Između ostalog, poglavar Srpske pravoslavne crkve je ukazao da se u šest članova nacrta ovog zakona pominje Autonomna pokrajina Vojvodina, a ni u jednom članu Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, gde je kulturno nasleđe najugroženije i, gotovo svakodnevno, izloženo napadima i devastiranju", naznačeno je u dopisu kako ga je preneo SPC.
Takođe, patrijarh je ukazao na mogućnost "nedobronamernih zaključaka", kako je opisao mogućnost da se Kosovo, koje on označava kao "južnu srpsku pokrajinu", izuzme iz teksta krovnog zakona.
Takođe se navodi da je SPC "najveći pojedinačni vlasnik duhovnog, pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa" i da kao takva nije bila uključena u izradu Zakona u kulturnom nasleđu "koji zadire i u njeno unutrašnje funkcionisanje".
Ministarstvo prihvatilo zamerke patrijarha
Ministarka kulture Maja Gojković odgovorila je istog dana. U saopštenju je navela da prihvata kritike crkve. Kako stoji u saopštenju, Gojković je u pismu patrijarhu navela da se tekst na koji su dostavljene primedbe i sugestije ne nalazi u fazi Predloga zakona, ili u postupku usvajanja pred Vladom ili Skupštinom Srbije.
Dodala je da su posebna pažnja, zajednički trud i zalaganje usmereni su na zaštitu kulturnog nasleđa koje se nalazi "na teritoriji naše Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, koje je svakodnevno izloženo napadima i uništavanju".
Patrijarh se zahvalio ministarki
Sprski patrijarh Porfirije, u saoštenju se zahvalio ministarki "na odluci da procedura donošenja Zakona o kulturnom nasleđu bude zaključena kada sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, najvećim pojedinačnim vlasnikom duhovnog, pokretnog i nepokretnog kulturnog blaga u Republici Srbiji, bude usaglašen tekst ovog, veoma važnog zakona."
Kako se najavljuje u saopštenju, Srpska pravoslavna crkva će odrediti predstavnike koji će sa stručnjacima ministarstva kulture, raditi na zaštiti srpske kulturne baštine na Kosovu.
Vlast nije uključila SPC u razgovore o Kosovu
Pravoslavni teolog Ivica Živković, kaže za RSE da je pitanje čuvanja kulturne baštine na Kosovu složeno, odnosno da je potrebno da se rešava uz međunarodnu podršku.
"To je predmet budućih i tekućih pregovora koji se vode uz međunarodnu podršku. Ono što je bitno to je aktuelni trenutak i oni potezi koje država povlači."
Istoričar Vladimir Veljković, koji se bavi pitanjima religije, za RSE podvlači tri stvari.
"Sa jedne strane, Srpska pravoslavna crkva, na poslednjem Saboru, nije ponavljala svoje ranije stavove, da je Kosovo na osnovu ustava i rezolucije 1244 deo Republike Srbije, dakle to je izostalo", kaže za RSE Veljković.
"Druga stvar je to što mi ne znamo kakav je program Sprske pravoslavne crkve, na koji način ona zapravo smatra da treba rešavati pitanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, nego se ovako, očigledno, reaguje od slučaja do slučaja", objašnjava Veljković.
"I treća stvar, vidimo da zapravo, aktuelni režim, nije uključio Sprsku pravoslavnu crkvu, u te dogovore, pregovore, sastanke, u vezi sa Kosovom, iako vidimo da se crkvi daju donacije", zaključuje Veljković.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg)
Komentari 5
Petar
.
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar