Predlog da u gradska jezgra i nacionalne parkove ne mogu vozila koja su veliki zagađivači

Autor: Blic

Info

06.06.2021.

20:32

Jedno od rešenja smanjenja zagađenja vazduha, a koje bi moglo da zaživi, jeste da vozila koja su veliki zagađivači neće više smeti da ulaze u gradska jezgra i nacionalne parkove.

Predlog da u gradska jezgra i nacionalne parkove ne mogu vozila koja su veliki zagađivači

Foto: 021.rs

Ovaj predlog mogao bi da bude najoptimalnije rešenje za našu zemlju, koja želi da smanji zagađenje motornim vozilima, uz činjenicu da joj je vozni park u proseku star 17 godina, navodi Blic.

Najstarija vozila, koja nemaju katalizatore, po novim propisima ipak će najverovatnije moći da ostanu na putevima. Posle odluke Ministarstva saobraćaja da preispita propis o zagađenju i količini izduvnih gasova koje emituju vozila, mnogi su odahnuli. Međutim, ono što će i dalje ostati iza ove promenjene odluke je pitanje zaštite životne sredine.

Damir Okanović, direktor Komiteta za kontrolu i bezbednost saobraćaja, kaže da je jedno od mogućih rešenja klasifikacija vozila kojom bi ona mogla da se voze po određenim delovima Srbije, odnosno najveći zagađivači ne bi mogli u gradska jezgra, gde je po pravilu najgušći saobraćaj.

"Kada bismo se strogo držali dozvoljenog procenta izduvnih gasova, 800.000 vozila bi moralo da završi na otpadu. To bi takođe onda postao ekološki problem. Zahtev da se zaštiti životna sredina i da automobili više ne budu zagađivači je sasvim u redu, ali moramo da imamo u vidu kakav nam je vozni park. Mnogi polovnjaci su napravljeni bez katalizatora, kao što je 'golf dvojka', auto koji je popularan i posle toliko godina u našoj zemlji, a posebno u centralnoj i južnoj Srbiji. Nije isto ako se takav automobil vozi van grada, po selima i u Nemanjinoj ulici ili na Brankovom mostu u Beogradu, gde je procenat zagađenja veoma visok", rekao je Okanović za Blic.

S druge strane, kako dodaje, moramo da znamo da u evropskim metropolama postoje nalepnice, od zelene sa kojom možete svuda da se vozite, do crne, koja ne dozvoljava da se uđe u grad.

Kada se Pravilnik promeni, prema čemu se sada ide, veliki zagađivači će ostati na putevima. Okanović kaže da je jasno kako ljudi nemaju para da ugrađuju katalizatore i filtere, pa je ograničavanje kretanja takvim vozilima u gradovima i zaštićenim prirodnim područjima najoptimalnije rešenje.

Kako smatra, crvena linija negde treba ipak da se povuče, najveći zagađivači, koji iz auspuha izbacuju "zlo i naopako", definitivno treba da budu izbačeni iz saobraćaja.

"Smatram da je ograničeno kretanje dobro rešenje, još je u razmatranju i nadam se da će se ono vremenom uspostaviti. Neki kažu 'zabranjujete siromašnima da dođu do grada', ali to nije tačno, 'jugo' na plin nije skupo vozilo, dok neki 'besan' auto kome je otišla 'boš' pumpa može da bude ozbiljan zagađivač. Problem je što se mi bavimo uticajem motornog saobraćaja na vazduh, a nismo na nivou države napravili plan. Postoji pogon na bezin, dizel, metan, plin, vodonik, struju, itd. Mi ne znamo šta nam je prioritet, šta je na prvom, drugom, trećem mestu", nastavlja Okanović.

Smatra da smo po uzoru na Evropu počeli da forsiramo električna vozila, potpuno zanemarujući činjenicu da, za razliku od nas, u tom delu sveta dobar deo struje se dobija iz obnovljivih izvora. Kako dodaje, studije pokazuju da u zemljama gde se struja više od 50 odsto dobija iz uglja (kod nas je procenat još veći, a na sve to koristimo i najotrovniji - lignit) električna vozila ne čuvaju životnu sredinu, već postaju jednako opasna kao i najgori dizelaši.

"Zašto imamo beneficije za električna vozila, a ne recimo za ona na metan? Potrebno je da uradimo detaljnu studiju u kojoj će učestvovati struka, a ne da samo kopiramo trendove iz drugih zemalja", izjavio je Okanović.

Novi pravilnik od 5. jula

U pravilniku koji 5. jula počinje da se primenjuje biće promenjena sporna odredba o ispunjavanju uslova za registraciju vozila koji se odnose na emisiju izduvnih gasova. Tako za kriterijum ne bi trebalo da bude uziman datum prve registracije vozila u Srbiji, već datum njegove proizvodnje. Vozilo koje je, na primer, proizvedeno 1989. godine, a prvi put u Srbiji je registrovano 2015. godine, ne može da ima katalizator jer je proizvedeno bez njega.

Teme

Komentari 38

Hronološki Najpopularniji

V

08.06.2021 • 20:27

Nije loša ideja. Deluje malo teško sprovodljivo. U gradovima još ne uspevaju ni da spreče parkiranje u desnoj traci i na zelenim površinama što je mnogo lakše kontrolisati. Takođe glavni problem zagađenja u Srbiji je grejanje, vozila nisu toliki globalni problem

2 0 +2
Milan

07.06.2021 • 12:11

Struja

Samo neka GSP i Cistoca predju na elektricna vozila (ili na gas, kao sto GSP radi sad), vec bi se mnogo lakse disalo.
Pa jedan stari GSP autobus izbaci otvora kao 30 golfa dvojki!
Znaci krenite od prioriteta - GSP i Cistoca.
Neka Parking Servis na svim parking mestima koja rekonstruise postavi spore punjace za elektro-auta - znaci nista fensi i preskupo, najobicniju trofaznu crvenu industrijsku uticnicu od 6 KW. Vlasnici EV ce se vec sami snaci, ima adaptera za trofaznu industrijsku koliko hoces!
Popravite biciklisticke staze! Ugradjujte trofazne uticnice na svako rekonstruisano mesto! Zamenite autobuse i smecare sa cistijim varijantama! I tek onda, tamo negde 2030 razmisljate o "zelenim zonama" za gradove Srbije.
Do tad, ajd zdravo!

9 2 +7
Gavrilo

07.06.2021 • 12:07

Šleper

Цеви треба град да купи и да их забетонира уз сваки булевар, улицу, тротоар, пешачки прелаз...... Да се драстично кажњава стајање са упаљеним 4 жмигавца. Погледајте студентски град, претрпан колима. Студенте ваљда срамота да иду бициклом. По Немачкој се и по сунцу и киши могу видети бициклисти са приколицом у којој возе децу у обданиште. Испред школа гомила бициклова и тротинета, испред метро станица стотине бициклова. Овде те сматрају сиротињом ако дођеш негде бициклом.

6 1 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.