Nedavno je bila javna rasprava o Zakonu o zaštitniku građana, predložene su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od značaja, a u toku je i burna rasprava o Zakonu o parničnom postupku.
Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija kaže da se bez šire društvene rasprave menjaju propisi koji direktno utiču na prava građana i medija.
Kako objašnjava izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama je trebalo da unaprede transparentnost imaju neka konkretna rešenja, ali u delu koji se odnosi na društva kapitala i javnog preduzeća, donose samo nova ograničenja.
"Najproblematičnije je to što se predlažu novi osnovi za ograničenje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Između ostalog i u slučajevima kada bi ustupanje informacija ugrozilo položaj na tržištu društava kapitala ili poslovne interese nekih fizičkih ili pravnih lica. To je problematično sa više aspekata jer se radi o subjektima koji treba da budu i jesu obveznici zakona, koji se finansiraju budžetskim sredstvima i nekada imaju i monopol i sada se ovde za njih predviđa mogućnost izuzeća", objašnjava Toskić Cvetinović.
Informacije o Narodnoj banci Srbije će, takođe, biti teže dostupne.
"Informacije o NBS se takođe neće moći ustupiti ukoliko bi to ugrozilo ekonomsko-monetarnu politiku. NBS se na još jedan način stavlja u povlašćen položaj u odnosu na druge organe vlasti, a to je da je predviđeno da NBS pored Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda i Skupštine bude izuzeta od nadležnosti Poverenika, što znači da kada biste tražili informacije od NBS i ako ih ne biste dobili ne biste mogli da se žalite Povereniku, već biste morali da idete na Upravni sud, što traje dugo i posebno za medije ovaj mehanizam se obesmišljava", objašnjava sagovornica 021.rs.
Situacija sa dostupnošću informacija od značaja ni sada nije idealna. Organizacija Partneri Srbija ranije je radila istraživanje o transparentnosti javnih preduzeća i društava kapitala i došli su do zaključka da su ista sve zatvorenija u svom poslovanju i da je sve teže doći do informacija o njihovom radu.
"Postoji više razloga za to. Jedan je činjenica da su sankcije koje su propisane našim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za one koji ne dostavljaju informacije jako blage. Sa druge strane ne postoji nikakva vrsta društvene i političke odgovornosti, pa ni pravne u krajnjem slučaju za one koji donose odluke o javnim preduzećima, a ne posluju transparentno", ističe sagovornica našeg portala.
Kako navodi, drugi razlog za to zatvaranje je i opšta klima u kojoj se transparentnost više ni ne ceni kao zahtev za rad organa javne vlasti.
"Istim tim Zakonom predviđeno je da ukoliko obveznik zakona ne postupi po rešenju Poverenika koja su obavezujuća, Vlada je ta koja bi trebalo da obezbedi izvršenje odluke, a Vlada Republike Srbije za desetine zahteva Poverenika to nikada nije učinila. Kada imamo takvu vrstu poruke koja se šalje sa vrha onda možemo razumeti kako ona preduzeća koja operišu budžetskim novcem nemaju motivaciju da budu transparentna, jer se više isplati da ne poštuju zakon i plate kaznu", zaključuje Toskić Cvetinović.
.jpg)
.jpg "Brnabić o snajperistima na krovu Skupštine: To je uobičajeni protokol")
.jpg "Skupština Srbije usvojila budžet za 2025, bez opozicije koja bojkotuje sednicu")
.jpg "Iz više radnji u tržnom centru krao robu u vrednosti od 460.000 dinara")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar