Dan sećanja u Srbiji biće datum pokolja u Kragujevcu

Juče je zvanično počela akcija prikupljanja potpisa za inicijativu da se 21. oktobar, datum kada su Nemci u Kragujevcu ubili skoro 3.000 ljudi, obeležava kao državni praznik i Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Prve potpise stavili su predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović i premijer Mirko Cvetković.

Predsednica Skupštine, i sama Kragujevčanka, nije krila zadovoljstvo što je prva potpisnica ove inicijative. - Jako je dobro da Šumarice postanu naša državna priča jer će to biti jasna poruka da se fašizam ne može zaboraviti. Ovaj datum, 21. oktobar, priziva sećanje na tugu koju je fašizam izazvao u jednom malom, mirnom mestu u Srbiji. Kragujevčani i danas pričaju da je erdoglijskim potokom tog dana tekla krv i da nije bilo kuće na kojoj nije bilo crnog barjaka - rekla je Đukić-Dejanović.
Ona kaže da su među nastradalima u Šumaricama bili i njeni rođaci.

Inicijativu je podržao i premijer Mirko Cvetković, koji je istakao da 21. oktobar treba da se obeležava kao antiratna manifestacija koja upozorava na bezumlje fašizma. - Smatram da 21. oktobra u Kragujevcu treba da se održava antiratna manifestacija koja upozorava na bezumlje fašizma, mržnje i nasilja. Istorija Srbije i Balkana je zapravo istorija ratova u kojima su mahom stradali nevini. Vlada Srbije sprovodi aktivnu politiku čiji je cilj pomirenje u regionu i trajna stabilizacija stanja. Imamo težak zadatak - rekao je Cvetković.
Nemački fašisti su 1941. godine u Šumaricama ubili dedu Mirka Cvetkovića, po kome je on dobio ime.

Istoričarka Branka Prpa smatra da je potpisivanje ove inicijative moralna obaveza građana Srbije. - Pitanje je elementarne etičnosti, a ne nečijih političkih uverenja, da podržimo obeležavanje ovako značajnog datuma. Smatram da na tome počivaju naš svetonazor, naša ljudska uverenja i da je moralna obaveza da se sećamo ovog događaja. Sramotno je da državu podsećamo da treba da čuva sećanje na datum streljanja dece i nevinih ljudi - izričita je Prpa.

Istoričar Staniša Brkić, koji je svoj radni vek posvetio proučavanju kragujevačke tragedije, kaže da je to jedan od najvećih zločina jedinica Vermahta, kako po obimu, tako i po načinu izvršenja. - Povod za streljanje u Kragujevcu bili su nemački gubici u borbama na putu Kragujevac - Gornji Milanovac kada je došlo do žestoke borbe sa četnicima i partizanima u kojoj je devet nemačkih vojnika poginulo, jedan je umro kasnije, a 26 vojnika je ranjeno. Već 17. oktobra major Oto Deš, komandant 749. puka, doneo je odluku da se izvrši streljanje prema odredbama iz naredbe generala Bemea, koja je glasila: "Za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili „folksdojčera" streljati 100 zarobljenih civila, a za svakog ranjenog 50 zarobljenika - priča Brkić.
- Dok su u Šumaricama odjekivali rafali, u Kragujevcu je vladao muk, da bi se na kraju sve pretvorilo u naricanje i jauk, u neizreciv bol majki, žena, sestara, dece. Sutradan, Kragujevac je bio crn od crnih barjaka koji su visili na kućama i crnih marama na glavama žena. U jednom danu umro je jedan grad - kaže brkić

Inicijativu da se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu pokrenuo je list Press.