To je i do tri puta više od trenutne cene – od 250 do 350 dinara po kilogramu, koliko dobijaju proizvođači u otkupu od hladnjačara, piše
Politika.
Domaća malina će i ove godine u sezoni biti nedostupna većini građana. Ovakva situacija ponavlja se godinama, a najdrastičniji poremećaj na tržištu dogodio se 2017, kada je maloprodajne cena bila čak sedam puta viša od otkupne. Pakovanje od 125 grama tada je u radnjama koštalo 100 dinara, dok su proizvođačima hladnjačari nudili 120 dinara – ali po kilogramu.
Jasno je da ekonomske logike nema u formiranju maloprodajnih cena ovog voća, ali i ko u lancu ostvaruje najvišu zaradu.
Na to su svojevremeno ukazali iz Asocijacije malinara Srbije, ističući da je upravo glavno pitanje koliko je učesnika na tržištu u lancu prodaje i da proizvođači ipak najmanje zarađuju. Oko 75 odsto malinara prodaje ovo voće hladnjačarima, a proizvođači zaključuju da postoji mnogo posrednika dok to voće stigne do potrošača.
– Umesto da budemo karika u tom lancu, mi gledamo kako od nas kupuju jeftino i prodaju skupo – rekli su tada u ovoj organizaciji.
Činjenica je da su se u međuvremenu tržišne okolnosti promenile i da zbog nestašice maline u svetu proizvođači ove sezone računaju na značajno bolju zaradu nego pre četiri godine.
Srbija najvećim delom proizvodi malinu koja ide direktno u hladnjače i dalje u izvoz ili domaću preradu. Samo male količine sveže maline ostaju na domaćem tržištu.
– Troškovi kod sveže maline jesu veći, ali naši prodavci prate neke svetske trendove ne uvažavajući lokalne prilike. Nije to samo slučaj kod maline nego i kod nekog drugog voća. To izaziva prilično veliki revolt kod potrošača – kaže za Politiku dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo.
On ističe da ovako visoka cena nema veze s proizvođačima, već s trgovcima. Kako objašnjava, proizvodnja kod sveže maline drugačije je organizovana. Troškovi se uvećavaju jer je potrebno da bude što manje kontakta rukama, selekcija se radi na samom polju, a manji je i učinak berača, što poskupljuje proizvodnju.
– Drugačiji je i sortiment. Najčešće to nisu vilamet i druge najzastupljenije sorte jer ona nije dobrih karakteristika kada je reč o svežem programu. To su sorte koje daju manji prinos, ali podnose i duži broj dana izloženosti u tim nekim polukontrolisanim uslovima – objašnjava Leposavić.
Kada je reč o otkupnoj ceni o kojoj se ovih dana intenzivno govori, kaže da je prilično šarenolika situacija na tržištu. Ozbiljniji otkupljivači koji razmišljaju dugoročno ponudili su od 250 dinara za kilogram vilameta do 270 za miker.
– Ove cene imaju tendenciju rasta i sigurno će tako biti. Imali smo i ponudu u Mačvi za 350 dinara po kilogramu, ali takvi otkupljivači uglavnom nabavljaju za njih potrebne količine i posle toga prekidaju otkup – kaže Leposavić.
On dodaje da treba biti obazriv u ovom trenutku jer je velika jagma na tržištu i pitanje je šta će biti kada budu ispoštovane količine od 20.000 tona, koje mi već dugujemo iz prošle sezone.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Crkva u Mirijevu opljačkana dva puta u nedelju dana - odneti praznični prilozi vernika")
_voz_srbija_voz.jpg "Vozovi stali 15. marta zbog")
Komentari 31
peki
Voja
SrbijaDoTukija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar