Reč je o ugroženim ljudima koji nemaju penziju ni druga stalna primanja. Spisak će verovatno biti još duži kada zažive socijalne karte, pišu Novosti.
Mesečno na njihov račun leže po 8.781 dinar ili oko 75 evra, što je daleko od iznosa dovoljnog za osnovne životne potrebe.
Visina socijalne pomoći zavisi od broja članova porodice i njihovih prihoda i u mnogim domaćinstvima sa dvoje starih, jedva da prelazi 110 evra, pošto se za svaku narednu odraslu osobu isplaćuje prepolovljen iznos.
Statistika pokazuje trend smanjenja broja svih korisnika socijalne pomoći, ali je na spisku ipak sve više starih.
Čak i oni stari koji primaju penziju nemaju dobre životne uslove. Milion penzionera u Srbiji mesečno živi sa prihodima do 30.000 dinara. Penzije oko trećine njih ne premašuju 15.000 dinara. Najniža primanja imaju poljoprivredni penzioneri - tačno 2.130 njih prima starosnu penziju manju od 5.000 dinara, piše N1.
Statistički, poređenje sa zaradama i troškovima života to izgleda ovako: prosečna penzija u Srbiji je 29.374 dinara, prosečna plata (martovska) 65.289 dinara, a prosečna potrošačka korpa (februarska) za tročlano domaćinstvo – 74.892 dinara.
"Penzioneri nisu homogena kategorija – većina ima male, a mnogi veoma male penzije od kojih mogu jedva da preživljavaju. S druge strane, kod nas je razlika između najniže i najviše starosne penzije 9:1, dok je u većini zemalja u okruženju ta razlika dosta manja. Na primer u Sloveniji ili Slovačkoj, koje imaju sličan sistem kao naš, ona ne prelazi odnos 1:4 ili 1:5. U mnogim drugim zemljama, uključujući i neke na Zapadnom Balkanu, uvedena je neka vrsta socijalne penzije, dok kod nas veliki broj starih nema nikakvu penziju", kaže za
portal N1 Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Inače, u Srbiji se od 2001. godine sprovodi reforma penzijskog sistema, što je dovelo do toga da odnos broja korisnika penzija i osiguranika bude jedan prema 1,3, dok je 2000. godine bio jedan prema 1,8.
Komentari 23
Bojan
Poslodavac koji prijavi radnika na nižu svotu (minimalac) u odnosu na stvarno primanje, obmanjuje i radnika i državu (ma ko da je na njenom čelu).
Radnik dobija deo para, od dela koji je poslodavac trebao da uplati za doprinose i kada ti doprinosi budu uplaćivani u visini minimalca, taj radnik po trenutnom proseku će imati penziju, pod uslovom da je radio 40 godina 21.000 dinara.
Onaj koji je uplaćivao doprinose u punom iznosu. Po proseku republike, njegova će penzija oznositi 42.000 dinara.
A trenutna je razlika što kada si prijavljen na republicki prosek, plata ti je 45.000.
A kada te poslodavac prijavi na minimalac, ti u odnosu na onoga koji uplaćuje pun oznos dobija 10.000 više odnosno 55.000 dinara, iako vam je zapravo ista plara, ali poslodavac vara kao što sam već napisao i radnika i drzavu.
I sa time radnici misle da su pametni, a lukavi poslodavci trljaju ruke.
Da li je sada jasnije?
Znači da će ovih socijalnih slucajeva koji su se prave pametni i uzimaju pare sada, ti će kukati kasnije i biti socijalni slučajevi koji će služiti za popunu praznih novinarskih rublika i sredstvo za političke marketinge!
Nadam se da je sada jasnije?
E
e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar