Svaki klik za bankare keš: Građani negoduju zbog uvođenja provizija na onlajn plaćanje

Autor: Novosti, Tanjug

Info

25.06.2021.

08:38 > 08:40

Elektronsko i mobilno bankarstvo, koje je u startu promovisano kao besplatno - odavno to nije.

Svaki klik za bankare keš: Građani negoduju zbog uvođenja provizija na onlajn plaćanje

Foto: Pixabay

Dok im svako plaćanje na "klik" izbije novac iz džepa, klijenti se pitaju šta je zapravo trošak banaka kada su u pitanju onlajn transakcije, pišu Novosti.

Prilikom otvaranja svojih elektronskih naloga i mobilnih aplikacija, mnogi građani su bili obavešteni da na te transakcije banke neće uračunavati proviziju. Polako, bez pompe, gotovo neprimetno, finansijske ustanove su počele da se "ugrađuju" po svakom nalogu, u zavisnosti od sume, kao i broja transakcija u toku meseca.

I sve to uporedo sa sve većim brojem onlajn transakcija. Sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, bankari nisu hteli da ispuste još jednu "zlatnu koku", u sve većoj digitalizaciji plaćanja.

Prema podacima NBS za osam godina, od 2012. do 2020. godine, plaćanje elektronskim bankarstvom poraslo je više nego dvostruko, a mobilnim vrtoglavih 80 puta.

- Broj platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva je u stalnom porastu. Tako su u 2012. građani i privreda nešto manje od 73 miliona puta platili upotrebom elektronskog bankarstva, a oko 460 hiljada transakcija su obavili preko mobilnog bankarstva. Lane je obavljeno znatno više transakcija elektronskog bankarstva - skoro 143,5 miliona, a mobilnog bankarstva - nešto manje od 38 miliona - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Kolike su naknade zavisi od računa, paketa, ali i od cenovne politike banaka. Dok pojedine dozvoljavaju izvestan broj besplatnih transakcija, najčešće do 20 mesečno, druge za svaku naplaćuju 15, 20, 30 ili čak 60 dinara, a za sume iznad 300.000 dinara i do 150 dinara. Kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke, sa računa na račun.

O znatno većoj upotrebi ovog bankarstva prošle godine u odnosu na 2012. govori i podatak o broju korisnika usluga internet i mobilnog plaćanja. Tako je na kraju 2012. godine 875.420 klijenata imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a 2020. godine 3.156.041 što predstavlja povećanje od 3,6 puta, kažu u NBS.

Izgovori sa kojima su u startu klijenti nagovarani da pređu na elektronsko bankarstvo su da će im biti jeftinije, a i lakše jer neće čekati pred šalterima. Na kraju je ispalo da su banke smanjile broj zaposlenih, a takse prebacile i "na klik".

Provera stanja na računu u bankama se plaća

Klijenti poslovnih banaka u Srbiji, kojih je trenutno 25, plaćaju više desetina različitih taksi i naknada, a mnogi verovatno ne znaju da se naplaćuje i provera stanja na računu, pišu Novosti.

Upit stanja, opcija koja se regularno nudi na bankomatima pri podizanju novca, recimo, posle opcije ukucavanja pina i željene sume, može da vas košta od 15 do 60 dinara.

Pojedine banke ne naplaćuju proveru ako se novac podiže na bankomatu "svoje" banke, dok je drugima svejedno i uvek za ovaj upit olakšaju račun nekoliko desetina dinara. Na ovu proviziju utiče i kojom se karticom proverava, da li debitnom ili kreditnom, kao i da li se usluga obavlja u Srbiji ili inostranstvu.

NBS: Da banke pokažu odgovornost

Iako Narodna banka Srbije ne utvrđuje visinu naknada za pojedine usluge, od banaka očekujem da pokažu odgovornost i shvate da ni one ne postoje bez građana i privrede, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, povodom prakse da banke naplaćuju usluge elektronskog bankarstva, iako su ih promovisale kao besplatne.

Ona navodi da, iako centralna banka ne određuje njihovu visinu, obezbedila je da građani i privreda, pre nego što odluče u kojoj će banci otvoriti račun, imaju jasne i potpune informacije o tome koje sve usluge u kojoj banci dobijaju i po kojoj ceni.

Teme

banke

Komentari 39

Hronološki Najpopularniji

Neki

20.08.2021 • 07:21

Moderi e-komerc servisi

Opšti uptisak je nesigurnost. Iako su kod nas u ovoj novoj fazi mondijalističke Srbije poslovne banke sa globalnih tržišta, ipak postoji sistemska subverzija u uslugama ili civilizacijsko ne snalaženje. Moderni bankarski sistemi naravno naplačuju usluge ali sa velikom rezervom u PR prema stanovništvu jer postoje i aktivno i popularno se koriste e-bank planti servisi tzv. fin tech i online payment gateways servisi, tu su uslovi posebno pragmatično formulisani tako je plaćanje besplatno a primanje novca se plaća i to fiksni deo(približno kao bankarske tarife) i procentualno od sume uplate.
Na taj način je zaštićen korisnik potrošač u mikro-ekonomiji, realno a tarifiran vlasnik primalac novca.
Opet u prilog tome da se kod nas "priprema" privredni ambijent umesto tržištnih uslova stoji poznato da su neki od tih servisa dugi niz godina odlagali uključivanje stanovništva Srbije u svoje usluge naplate jer je NBS imala uslove prema njima da je jedina valuta u platnom prometu u Srbiji dinar i da po tome mora stalno da procesiraju valutne konverzije koje se plaćaju. O tome su pisali magazini i novniski web sajtovi.
Situacija se u vezi s tim promenila i pre nekih 1-2 srpskim državljanima je omogućeno korištenje servisa za naplate ali je ostala nemogućnost povezivanja računa na koji se novac isplaćuje. Posebno banke ponekad i ne dostavlju podatke iBan,Swift za inostrane račune, i sada ti poznati servisi procesiraju dinarske naplate ali je problem prenos na dinarski račun iz inostranstva.

1 0 +1
seljak

25.06.2021 • 23:15

dzabe

kada su banke nesto davale dzabe? ja u banci uvek blagajnici kazem da kad dodjem cuvam joj radno mesto. kada bi mogao da prosetam po fruskoj gori online bilo bi perfektno.

2 0 +2
Lune

25.06.2021 • 17:47

ne razumem

Nikada neću razumeti opsesiju ovdačnjeg naroda da nešto treba i mora da bude džabe????
Da li su te usluge bilo gde u razvijenom svetu besplatne? naravno da nisu.
Nema više džabe ništa ni ovde ni nigde u normalnom svetu.
Ko i dalje misli i hoće da živi i ništa ne plaća ostali su mu neki delovi saharske i tropske afrike delovi amazonije. Na svim ostalim mestima se sve plaća od provizije preko vazduha i parkinga i lečenja do sahrane i to je to.

16 47 -31

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.