Jedini izuzetak i dalje su - elektronski uređaji, po kojima smo najskuplji u regionu, dok je u Evropi od nas skuplji samo Island, pokazuju podaci Eurostata.
Cene roba i usluga u Srbiji su na nivou od 57,6 odsto proseka Evropske unije, pokazuju rezultati istraživanja evropske agencije za statistiku Eurostat.
U Srbiji je među zemljama regiona najskuplja elektronika široke potrošnje (televizori, audio-vizuelni uređaji, računari i računarska oprema), s tim da su cene u svim državama osim Severne Makedonije iznad proseka EU.
Elektronika je u Srbiji 16 odsto skuplja od evropskog proseka, dok je u Islandu skuplja za 22 procenta. U svim drugim državama elektronski uređaji mogu da se kupe po nižim cenama nego kod nas.
Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i upola su niže od proseka EU.
Potrošačke cene u Srbiji su na istom nivou kao i u Albaniji i nešto više nego u ostatku regiona. U Severnoj Makedoniji su upola manje od proseka EU, u Bosni i Hercegovini su 45 odsto manje, a u Crnoj Gori 43 odsto.
Cene hrane i bezalkoholnog pića u Srbiji su na 80 odsto proseka EU, alkohola i duvana na 62 odsto, a cene odeće i obuće su blizu proseka EU (oko 93 odsto). U regionu su hrana, bezalkoholno i alkoholno piće i duvan najskuplji u Albaniji, a alkohol i duvan u Severnoj Makedoniji su najjeftiniji u celoj Evropi.
Restorani i hoteli su u regionu za oko 50 odsto jeftiniji od proseka EU, s tim da su najjeftiniji u Severnoj Makedoniji i Albaniji, a najskuplji u Bosni i Hercegovini.
U Srbiji su cene komunikacijskih usluga na 73 odsto proseka EU, a u regionu su skuplje jedino od Severne Makedonije.
Istraživanje Eurostata je obuhvatilo više od 2.000 dobara i usluga, a sprovedeno je u 37 evropskih zemalja, uključujući članice EU, Island, Norvešku, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Tursku.
Gde je najskuplje za potrošače
Najviše potrošačke cene u Evropskoj uniji ima Danska, 41 odsto iznad proseka EU, a najniže su u Rumuniji, 45 odsto ispod proseka.
Danska je najskuplja zemlja EU kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, odeća i obuća, dok su alkohol, duvan, odeća i obuća najjeftiniji u Bugarskoj.
Pored Danske, potrošačke cene u Norveškoj i na Islandu su za 39 odsto i 37 odsto iznad proseka EU, u Švedskoj su cene roba i usluga 30 odsto iznad proseka, a u Finskoj 26 odsto, što nordijske zemlje čini najskupljim evropskim zemljama.
Najviše potrošačke cene u celoj Evropi ima Švajcarska, 70 odsto iznad proseka EU, a najniže Turska, 62 odsto ispod proseka EU.
Hrana i bezalkoholno piće su najskuplji u Švajcarskoj, alkohol i duvan u Norveškoj, a odeća i obuća u Danskoj.
Duvan najjeftini u Severnoj Makedoniji
Severna Makedonija ima najjefitniji alkohol i duvan, a hrana i bezalkoholno piće, odeća i obuća su najjeftiniji u Turskoj.
Najveće razlike u cenama u zemljama EU su zabeležene u restoranima i hotelima i kada su u pitanju alkohol i duvan.
Najskuplje restorane i hotele u EU imaju Danska (154 odsto proseka EU), Švedska (138 odsto) i Finska (131 odsto), a najjeftinije Bugarska (46 odsto proseka EU), Rumunija (53 odsto) i Mađarska (56 odsto).
Irci najviše plaćaju duvan i alkohol, čije su cene u toj zemlji za 87 odsto iznad proseka EU. Iza njih su Finci (158 odsto proseka EU), Šveđani (136 odsto) i Francuzi (133 odsto). Ti proizvodi su najjeftiniji u Bugarskoj (61 odsto proseka EU), Mađarskoj (69 odsto) i Poljskoj (70 odsto).
Među zemljama EU, hrana i bezalkoholna pića su najjeftiniji u Rumuniji (66 odsto proseka EU) i Poljskoj (68 odsto), a najskuplji su u Danskoj (129 odsto proseka EU), Luksemburgu (126 odsto) i Austriji (125 odsto).
Razlike u cenama odeće su manje među zemljama EU, od najjeftinije Mađarske (73 odsto) do najskuplje Danske (130 odsto).
Komentari 11
Deki
Pa-Pa-Paranoja
x
prevoz i špedicija
saobraznost (tzv atesti)
carina (npr, na TV je kod nas 15%, računari 1%)
pdv 20%
eko taksa (tzv posebni tokovi otpada), varijabilno
ambalažni otpad, varijabilno
sanitarni pregled (za frižidere, recimo), cca 250€ po pošiljci
garantni rok od dve godine (mahom je na zapadu jedna)
marža distributera
marža ritejlera
pravi potez bi bio napisati nastavak ovog teksta i analizirati svaku od ovih stavki.
državi tu ode dobar deo maloprodajne cene.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar