Istraživačica domova za decu: Ne postoji dobar dom, treba menjati čitav sistem

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

30.06.2021.

14:42 > 14:50

U Srbiji ne postoji dobar dom za decu sa smetnjama u razvoju, ali promena neće ni krenuti iz doma već od sistema koji je normalizovao loše uslove, kaže za 021.rs istraživačica MDRI Snežana Lazarević.

Ona je bila jedna od istraživača Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom na terenu u poseti domovima i ustanovama u kojoj su deca sa mentalnim i drugim poteškoćama, bez roditeljskog staranja i koja je otkrila katastrofalne uslove u kojima ova deca žive - i umiru.

U upravo publikovanom istraživanju, koje je u utorak obelodanio 021.rs, navode se jezivi uslovi u kojima su deca i mladi bez podrške porodice, koji su u bolovima i ostavljeni na brigu i nebrigu sistema bez dovoljno lekarskog i drugog osoblja. Između ostalog, kako je 021.rs preneo, deca sa ozbiljnim poteškoćama borave u metalnim krevetima sa visokim rešetkama, jedva se pomeraju, atrofiraju, jedu putem sonde, a devojke su na prisilnoj kontracepciji da bi se, kako se navodi u istraživanju, prikrila silovanja.

U razgovoru za 021.rs, Snežana Lazarević prenosi utiske iz ovih ustanova, razgovora sa zaposlenima i direktorima, ali i sa resornim Ministarstvom za rad, a dotiče se i saznanja do kojih su došli tokom epidemije, koja je samo otežala već teško stanje.

Lazarević kaže da je tim Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom vrlo iskusan i da se primarno bave monitoringom ustanova socijalne zaštite, a da su se ovog puta odlučili da uđu u ustanove u kojima žive deca. Da bi to bilo moguće, morali su da dobiju saglasnost ministarstva.

"Iako su naše ustanove formalno otvorenog tipa, to zapravo nije tačno. Ovo je naš treći nezavisni monitoring i uz dosta muke ipak smo uspeli da dobijemo saglasnost ministarstva da obiđemo ustanove - naravno uz neka pravila. Jedno od pravila je bilo da sa nama uvek ide inspektor socijalne zaštite. Morali smo da napravimo selekciju ustanova, pa smo se odlučili za domove i specijalne škole koje su u blizini tih domova. Jedan od uslova je bio i da ne otkrivamo o kojim je ustanovama decidno reč", priča naša sagovornica iz MDRI.

Kako kaže, mnogo je tim istraživača saznao od zaposlenih u ovim domovima. Ima zanemarivanja i, uslovno rečeno, zlostavljanja dece, ali ne jer zaposleni to svesno i namerno čine, već je to posledica takozvane "institucionalne kulture".

"Takvo ponašanje se normalizuje. Problem je što su u pitanju deca koja 24 sata, svakog dana tako žive i sve je podređeno zaposlenima, cela rutina, umesto da se sva pažnja usmeri na potrebe dece. Tako kod nas nije samo u domovima, već i u školama, domovima zdravlja, kad bolje razmislite. Kad smo skrenuli pažnju zaposlenima na to, oni su bili vrlo začuđeni - zašto bismo menjali svoje smene, praksu? Pa trebalo bi jer trenutna rutina nije u najboljem interesu dece, a to bi trebalo da bude prioritet tih ustanova", smatra Snežana Lazarević.

Ona naglašava da deca sa smetnjama u razvoju ne završavaju slučajno u domovima, već je na potezu sistemski nedostatak podrške biološkim porodicama.

Na pitanje 021.rs da li su ustanove i njihovi rukovodioci tokom monitoringa pokušavali da prikriju određene informacije o radu i stanju, Lazarevićeva kaže da to nije bio slučaj - a teško bi i bilo moguće.

"Bez obzira na to šta vam oni pričali, kad imate oči i ogromno iskustvo, sve se vidi. Ništa se ne može prikriti. Mi smo već poznati po svom radu na monitoringu i prema nama nisu imali nikakve predrasude. Svesni su da monitoring mora da se uradi, radila ga nevladina organizacija ili Zaštitnik građana", poručuje ova istraživačica.

Kako kaže, direktorka jedne od ustanova socijalne zaštite za smeštaj dece otkrila joj je da više od 50 odsto zaposlenih u domovima primaju minimalac. Iz tog razloga je gotovo nemoguće očekivati od njih da motivisano rade.

"Kad smo počeli da se bavimo ovim poslom, nadali smo se da je moguće popraviti ustanovu. Organizovaćemo humanitarne akcije, renoviraćemo, kupićemo igračke, krevete. Ali nije poenta u tome da li je ustanova okrečena ili nije, već da sistem oštećuje ljude i decu. Kad uđete u ustanovu, ne možete da procenite da li je neko u teškom stanju zbog prirode smetnji u razvoju ili je to posledica institucionalizacije jer oni nemaju iskustvo života, život im se svodi na jednolične radnje i kontakt sa jako malim brojem ljudi, naročito tokom kovida. Koliko god nadležni pokušavali da prikriju, minimum 25 odsto svih korisnika ustanova je prošlo kroz kovid, a koliko ih je umrlo nikad nismo uspeli da saznamo", naglašava Snežana Lazarević.

Što je najgore, u ustanovama u Srbiji ne boravi ogroman broj dece sa smetnjama u razvoju - oko 700 njih. Državi ne bi trebalo da bude teško da uredi sistem, kad bi za to postojala želja, smatra naša sagovorica.

"Srbija nije poznata po visokoj stopi institucionalizacije, nemamo na hiljade dece u domovima, a daleko više dece zapravo živi sa svojim biološkim roditeljima. Ne bi bio veliki napor da se promeni postojeći sistem i mi smo svesni da se domovi neće zatvoriti preko noći, ali je bitno da se reše problemi i da se zapravo radi na tome da do smeštaja u institucije ne dođe. Naš zakon zabranjuje da dete mlađe od tri godine ode u dom, ali postoji izuzetak kad to odobri ministar. I ministar i dalje odobrava takav smeštaj, a kad ih pitate zbog čega to rade, tvrde da porodica ne može da brine o detetu. A zašto ne može? Nemaju nikakvu pomoć, nikakve informacije, a ima savesnih roditelja", zaključuje naša sagovornica.

Podsetimo, resorno ministarstvo danas je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Mirko

01.07.2021 • 20:43

Osobe sa posebnim potrebama

Su u velikim problemima a pare se dele udruženjima... I tako već 20godina....

2 0 +2
Ema

01.07.2021 • 12:03

Nije mi jasno da ljudi za minimalac koji se daje svuda pristaju da budu dzelati. Ne oni ne kazu ok imam minimalac ali zelim da se potrudim oko ovog ljudskog bica. Oni kazu pa ja imam minimalac sto bi se trudio? Pa idi onda negde drugde svuda se daje minimalac!
A drzavu, sistem, i bas taj minimalac nema potrebe komentarisati, ceo taj lanac odgovornosti samo treba poslati u zatvor

12 0 +12
Trs80

01.07.2021 • 00:43

Moj sin ide u skolu za ometene u razvoju "Anton Skala" u Beogradu. Program te skole nema veze sa stvarnoscu. Deca koja ne znaju da govore uce Engleski i Nemacki..imaju predmete geografija, biologija i sta ti ja znam. To sto im neko brise guzicu nema veze, vazno je da doktoriraju... Ako nesto kazes zaposlenima oni kazu rade po uputstvima ministarstva i to je tacno. Ali svi oni se jednostavno prave blesavi, daj da se pravimo blesavi, plate idu takve kakve su, zivot ide dalje. Pri tom moram da kazem da ljudima koji na terenu rade sa ovom decom zaista svaka cast, to moze da radi samo neko ko to voli. To su deca koja mogu i da budu agresivna, po sebe i po druge. Na kraju mislim da najveca krivica dolazi s vrha, ipak oni odlucuju kako i sta
Boravci su mnogo realniji, tu se uce mnogo vaznije stvari...da drze kasiku na primer.
Kako bilo tu vec pocinje sunovrat..a sta se desava tamo gde te niko ne vidi ...

23 0 +23

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.