Iako je, prema mišljenju poljoprivrednika i stručnjaka, koji su govorili za Magločistač, država dužna da motiviše i obezbedi uslove za opstanak sela, u praksi su postojeći podsticaji države gotovo nikakvi.
Iako je vrednost zemlje sada velika, što omogućuje meštanima da ulažu u nju ili da je prodaju, mnogi se opredeljuju za odlazak, dok uvek ima i onih koji se vraćaju na selo.
Prema rečima sagovornika Magločistača, Srbija bi trebala da opredeli bar 30 odsto budžeta za poljoprivredu, jer se zbog odumiranja sela postavlja ozbiljno pitanje ko će nam proizvoditi hranu. Ulaganja u infrastrukturu su minimalna, a meštanima mnogo toga nedostaje, od kanalizacije preko javnog prevoza, adekvatne zdravstvene zaštite i edukacije.
Poljoprivredni proizvođač Miroslav Kiš navodi za Magločistač da je opredeljenost najvažnija da bi se neko bavio ovim poslom, ali podseća da je uloga i obaveza države da obezbedi određenu izvesnost i kontinuitet podsticajnih mera.
"Za to postoje neki budžeti koji moraju biti realni, da mogu da se realizuju, da ne bude da se prenose obaveze iz jedne godine u drugu, pa treću. I bez toga su mnogi na granici egzistencije", kaže Kiš.
On smatra da su državni podsticaji bitni i da bez toga neće biti "više i bolje", kao i da se situacija razlikuje od sredine do sredine i drugih prilika.
"Država bi trebala da motiviše opstanak ljudi na selu, ali s obzirom na finansijska izdvajanja i način na koji to sve funkcioniše u ovim našim prilikama, smatram da je sve to nedovoljno i da je manje-više simbolično", upozorava Kiš.
Šef departmana za agrarnu ekonomiju, profesor dr Rade Popović sa Ekonomskog fakulteta Subotica kaže za portal Magločistač da su dva elementa ključna za ostanak ljudi u ruralnim područjima: radna mesta i dobra infrastruktura.
"Bez radnih mesta na selima i bez redovnih prihoda, mladi su prisiljeni da potraže bolje uslove života u urbanim sredinama. Infrastruktura obuhvata kako putnu, informaciono-komunikacionu, ali i institucionalnu podršku, odnosno uslugu ruralnom stanovništvu", navodi Popović.
On podseća da su subvencije u poljoprivredi nedovoljne i da su uglavnom ostale zarobljene u idejama iz nekog ranijeg perioda.
"Na primer, poljoprivrednik danas dobija subvenciju od 4.000 dinara po hektaru za površinu do 20 hektara po porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu (PPG), a približno tom iznosu plati porez državi i naknadu za Vojvodina vode. Postoji i čitav niz subvencija za stočarsku proizvodnju, kao i za investicije, ali njihova struktura i obim nisu dovoljni za ubrzani stimulans razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina", smatra Popović.
Predstavnica civilne organizacije Zelena Mreža Vojvodine Olivera Radovanović kaže da je ove godine za poljoprivredu opredeljeno 46 milijardi dinara.
"Dva stuba Zajedničke poljoprivredne politike EU su direktna plaćanja i ruralni razvoj. Kod nas se 46 milijardi deli na direktna plaćanja u iznosu od 25 milijardi, a 11,5 na mere ruralnog razvoja. To je suma od 36,5 milijardi. Gde ide resto od 9.5 milijardi, meni nije poznato", navodi Radovanović za Magločistač.
Napominje da iz medija saznajemo da "ima i raznih marifetluka i lažnih poljoprivrednika i postoji osnovana sumnja da novac ne stiže tamo gde treba".
"Dolazimo u situaciju da će nam stočarstvo, zbog izostanka podrške u proizvodnji i plasmanu polako nestati. Mladi su nezadovoljni kašnjenjem isplata, papirologijom i dvostrukim standardima prilikom dodele subvencija. Svota od 11.5 milijardi nije dovoljna za razvoj sela u Srbiji. Po mom skromnom mišljenju, Srbija treba da opredeli bar 30 odsto budžeta Srbije za poljoprivredu", smatra Radovanović.
Ona podseća da na pijacama Novog Sada i Beograda, najveći deo ponude povrtarske proizvodnje nije iz Srbije nego iz uvoza, pa se postavlja ozbiljno pitanje ko će nam proizvoditi hranu.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 7
Z13
Imre
Zivko
… vrtic, skolu, lekara - do kojih stizem peske
… asvaltiran put, vodu, kanalizaciju i gas - ja iskopam bazen i zasadim tuje oko dvorista
NE TREBAJU DONACIJE DRZAVE
SAMO INFRASTRUKTURA ;)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar