Institut "Batut" ne očekuje epidemiju groznice Zapadnog Nila ove godine

Ove godine se ne očekuje epidemija groznice Zapadnog Nila kao što je to bilo 2013. i 2018. godine, rekla je epidemiološkinja sa Instituta Batut Mitra Drakulović.
Institut "Batut" ne očekuje epidemiju groznice Zapadnog Nila ove godine
Foto: Pixabay
Na osnovu podataka dostavljenih Institutu Batut do 6. avgusta, registrovana su prva dva slučaja groznice Zapadnog Nila u Srbiji koja su se završila smrtnim ishodom.
 
Prošle godine u Srbiji nije bilo potvrđenih slučajeva ove bolesti.
 
Dr Drakulović objašnjava da je groznica Zapadnog Nila virusno oboljenje koje se najčešće prenosi ujedom zaraženog komarca, a simptomi se javljaju od dva do 14 dana nakon uboda.
 
"Treba reći da kod 80 odsto obolelih bolest prođe bez simptoma, a 20 odsto razvije blaži oblik sa simptomima groznice, glavobolje, bolovima u mišićima i zglobovima, blagim osipom i otokom limfnih žlezda. Manje od jedan odsto obolelih razvije teži oblik bolesti, odnosno neuroinvazivno oboljenje sa simptomima glavobolje, ukočenost vrata, premor, slabost mišića, dezorijentacija, koma..", navela je.
 
Naglašava da je rizik od neuroinvazivnog oboljenja veći kod osoba starijih od 50 godina i sa hroničnim oboljenjima.
 
"Kardiovaskularna oboljenja, bubrežne i bolesti centralnog nervnog sistema, ali i kod osoba sa dijabetesom i kod osoba na imunosupresiji veći je rizik od teške kliničke slike", objasnila je dr Drakulović.
 
Dodaje da istraživanja pokazuju da se na svakih deset godina, rizik od pojave bolesti povećava dva puta.
 
"Sa starošću integritet krvno moždane barijere oslabi i onda virus lakše dođe do centralnog nervnog sistema i razvije se neuroinvazivni oblik", objašnjava dr Drakulović.
 
Ona ukazuje na to da se virus najčešće javlja u periodu kada ima i najviše komaraca, te da su najrizičniji meseci jun i septembar.
 
"Za njihov razvoj važno je postići temperaturu od 25 do 30 stepeni Celzijusa, što je slučaj sa ranim prolećem. Ove godine u aprilu i maju nismo imali te temperature tako da se ove godine ne očekuje epidemija virusa Zapadnog Nila", kazala je.
 
Podseća da je prvi slučaj u Srbiji registrovan 2012. godina otkada su zabeležena ukupno 1.032 slučaja zaraze.
 
Godišnje je 30 do 80 registrovanih slučajeva. Tokom 2013. registrovana su 303 slučaja, a 2018. godine njih 415.
 
Dr Drakulović navodi da se na teritoriji Srbije beleži godišnje od jednog do osam smrtnih ishoda, sa izuzetkom 2013. i 2018. kada je bila epidemija.
 
Posebno ističe da je potrebno da se građani obrate izabranom lekaru pri pojavi simptoma, kako bi ih on uputio kod infektologa.
 
Za najveći deo infekcija koji prenose komarci ne postoji zaštita odnosno vakcina, a jedina mera prevencija je zaštita od uboda komaraca, poručuje dr Drakulović.
 
"Posle sumraka oni su jako aktivni, a za zaštitu se preporučuje nošenje komotne odeće svetlih boja i dugih rukava i nogavica, jer komarci ubadaju kroz pripijenu odeću. Takođe, preporučuje se upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela tokom boravka na otvorenom", objašnjava.
 
Napominje da se repelenti nanose preko krema sa UV faktorom, a da ih ne treba primenjivati kod beba do dva meseca, već da treba kolica zaštiti mrežicama protiv komaraca.
 
Objašnjava da komarce privlači ugljen dioksid koji izdišemo, te da ga oni osete na udaljenosti od 50 metara, takođe, naročito ih privlači miris znoja i oni češće ubadaju osobe sa povećanim nivoom holesterola, mlečne i mokraćne kiseline kao i osobe nulte grupe.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija