Taj uvoz je rezultat velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Evropskom unijom.
On navodi da je uvoz doduše sada nešto smanjen, zbog krize u proizvodnji svinjskog mesa, ali da još negativno utiče na domaću poljoprivredu, pa i cenu mesa u Srbiji.
Prema njegovim rečima, na loš položaj stočarske proizvodnje, a u krajnjoj situaciji i na cenu mesa, uticale su i razne bolesti, posebno kada je reč o svinjama i njihovom oboljevanju od afričke svinjske kuge.
Prostran ističe da su u okolnostima koje smo u poljoprivredi imali poslednjih decenija najlošije prolazili proizvođači a od pre godinu dana došlo je i do naglog rasta cena stočne hrane.
"Tu pre svega mislim na sirovine koje ulaze u hranu za životinje kao što su kukuruz, zatim soju. To je rezultiralo nezadovoljstvom proizvođača jer je cena koštanja dostigla veoma visok nivo a tržište nije moglo da je prizna, kroz odgovarajuću maloprodajnu cenu", ističe Prostran za Tanjug.
Objašnjavajući šta to zapravo znači, kaže da ako je za proizvodnju kilograma svinjskog mesa neophodno osam kilograma kukuruza, to bi značilo da bi kilogram žive vage svinjetine trebalo da košta oko 200 dinara, a on je mnogo manji i trenutno iznosi oko 135 dinara.
Poljoprivrednu proizvodnju, pojašnjava on, karakterišu ciklusi u proizvodnji a trenutni ciklus obeležava visoka cena stočne hrane.
"Zato su proizvođači počeli da smanjuju broj krmača, a kao rezultat smanjenog broja krmača jeste i smanjena proizvodnja tovljenika, odnosno mesa. To je vrlo nepovoljan ciklus za same stočare, jer se mnogo više zarađuje na ratarskim proizvodima, kao što su kukuruz i slično, nego na proizvodnji mesa", ističe sagovornik Tanjuga.
On smatra da cene u narednom periodu neće znatnije rasti i to isključivo zbog slabe kupovne moći potrošača. Navodi da je prva reakcija potrošača na povećanu cenu mesa okretanje ka drugim, jeftinijim kategorijama iste vrste mesa.
"To znači da onaj ko je kupovao svinjski but, kare ili krmenadle, posle poskupljenja prelazi na plećku, a onda na rebra, dok je druga reakcija smanjivanje količine mesa koja se kupuje", kaže Prostran.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 6
Pićuka
"Deca iz tekstilnih fabrika u Leskovcu. Od četrdeset sedmoro, šestoro ih je stupilo u fabriku od sedam godina, četrnaestoro od osam, dvanaestoro od devet, osmoro od deset, sedmoro od jedanaest. Rade u fabrici po 12 sati. Njihova starost je: četvoro od osam, petoro od devet, sedmoro od deset, desetoro od jedanest, šesnaestoro od dvanaest, petoro od trinaest, jedno od četrnaest godina" , piše Dimitrije Tucović
"Ovu decu fabrikanti Ilić, Teokarević i Popović upropašćuju u svojim preduzećima, tamo ih tuku, pa kad polumrtva od rada i tortura popadaju, dolaze im noću roditelji te ih nose kući."
Ja
pawlle
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar