Amnesti internešenal: Srbija mora pažljivo da prati gde završava oružje koje izvozi

Patrik Vilken, šef organizacije Amnesti internešenal (AI) za biznis, bezbednost i ljudska prava, kaže "da je generalno veoma teško ući u trag naoružanju".
Amnesti internešenal: Srbija mora pažljivo da prati gde završava oružje koje izvozi
Foto: Pixabay (ilustracija)
Amnesti internešenal je identifikovao naoružanje proizvedeno u Srbiji u posedu naoružanih grupa u afričkom regionu Sahel, uključujući jednu podružnicu terorističke organizacije Islamska država koja je odgovorna za smrt stotina civila.
 
"Veoma je teško generalno ući u trag naoružanju, a mislim da je u ovom slučaju nemoguće reći kako je tamo to oružje završilo, kako dolazi do nelegalne prodaje i kako je završilo u rukama tih ekstremističkih grupa", kaže Vilken za N1
 
Dodaje da su dokumentovali i drugo srpsko oružje, kao i oružje iz drugih zemalja sveta. 
 
Ističe da te zemlje "moraju da provere iznova čitav proces prodaje oružja i da budu rigoroznije u procedurama izvoza, ali i zaštiti ljudskih prava".
 
"Dosta izvoza odlazi u nestabilne regione, gde nema mnogo kontrole putanje tog oružja, gde oružane militantne grupe lako mogu doći do njega", navodi Vilken za N1.
 
Na konstataciju da je Srbija izvozila oružje i u Jermeniju, Azerbejdžan, Kamerun, na šta je vlada često odgovarala da i druge zemlje to rade, Vilken kaže da argument koji stoji iza svega toga – "ukoliko mi ne izvozimo oružje, neko drugi će to činiti" potpuno ignoriše načela zaštite ljudskih prava, posebno imajući u vidu Sporazum UN o trgovini oružjem i obaveze koje je prema njemu preuzela Srbija da ne izvozi oružje tamo gde postoji mogućnost kršenja ljudskih prava.
 
On ističe da je potrebno stati na put neodgovornom izvozu oružja: "Takav argument ne pije vodu i ne počiva na moralnim načelima i utiče na dalja kršenja ljudskih prava širom sveta".
 
Na pitanje da privatne kompanije izvoze oružje, ali Ministarstvo trgovine je to koje daje licence i da li bi vlada trebalo da bude odgovornija, odgovara: "Apsolutno". Dodaje da je jasno da su i vlada i kompanije odgovorni, ali na drugačiji način.
 
"Vlada ima pravnu obavezu i odgovornost, a privatne kompanije su odgovorne kada se radi o ljudskim pravima", ukazuje.
 
Ističe da Srbija i druge zemlje koje izvoze oružje moraju pažljivo da prate gde ono završava i da primenjuju preventivne mere kako se njega ne bi dokopali ekstremisti.
 
"Od ključne važnosti je da iznesemo na sto gde dolazi do pogrešne trgovine i gde je povezana sa ozbiljnim kršenjem ljudskih prava, kao što su masakri širom sveta koji se dešavaju poslednjih godina", zaključuje Vilken.
  • advokat

    29.08.2021 08:25
    Šta se mora, a šta ne
    Ozbiljna država, kad potpiše medjunarodni ugovor ili Sporazum UN
    MORA da ga poštuje. Država koja ga ne poštuje, u očima medjunarodne javnosti svrstava sebe u otpadničke države.
  • B

    28.08.2021 20:57
    Isto kao Amerika, Nemacka i ostali izvoznici demokratije zar ne???
  • V

    28.08.2021 19:31
    Ne moramo mi ništa gospodo!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija