Nasilje je kompleksna pojava koja izlazi iz okvira fizičkih napada. Može se reći da u Srbiji gajimo kulturu nasilja u kojoj niko nije izuzet, a naročito najranjiviji. Nasilje je zakonski regulisano i predstavlja krivično delo - ali to ne znači da će nasilnik nužno odgovarati za štetu nanetu žrtvi.
U novom serijalu o nasilju u Srbiji "Nisi sama", 021.rs analizira pojavne oblike ovog ponašanja, nasilje nad ženama i decom, prijavu nasilja i ceo tok postupka na sudu, oporavak žrtve i pojavu normalizacije i medijskog pravdanja nasilja.
Šta je nasilje?
Bezbednosna kultura je najbolji način rada na prevenciji nasilja. To je sve ono što svako od nas radi kako niko od nas ne bi bio u opasnosti. Ali da bi se nasilje sprečilo, prvo se mora prepoznati, kaže za 021.rs Aleksandar Prica iz Asocijacije "Duga". Kako pojašnjava, prepoznaju se tri vrste nasilja - nasilje usmereno ka sebi (suicidno ponašanje i samopovređivanje), nasilje između osoba i kolektivno nasilje (recimo, ratni sukobi).
"Kad ljude učimo šta je bezbednosna kultura, mi ih učimo šta je nasilno delovanje. Prepoznajemo fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko nasilje. Fizičko nasilje ljudi najlakše prepoznaju kao pojavu i podrazumeva šamaranje, udaranje, lomljenje, posekotine, čupanje kose, guranje, šutiranje, gašenje cigareta po telu... Mladi često ne prepoznaju da, ako ih neko pogodi sveskom ili čašom, to jeste fizičko nasilje. Seksualno nasilje podrazumeva svako ostvarivanje ili pokušaj odnosa protiv volje, a najekstremniji primeri su silovanje, ali i dodirivanje intimnih delova tela, šale, slanje fotografija i poruka, ucenjivanje, sve ono što nas seksualno uznemirava. Psihičko nasilje je pak najraprostranjeniji vid nasilja kod nas", navodi Prica.
Postoji razlika između nasilja i agresije, a tu razliku za 021.rs pojašnjava prof. dr Bojana Dinić sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
"Agresija je bilo kakvo namerno nanošenje psihološke ili fizičke štete drugima. Nasilje je ekstremna vrsta agresije i nanošenje štete drugome i predstavlja širi pojam - svako nasilno ponašanje je agresija, ali nije svaka agresija nasilje. Takođe, kod nasilja je akcenat na realizovanoj šteti, a kod agresije možete da imate nameru da nekoga povredite, ali da to ne realizujete. Treći element koji razlikuje ove dve forme je činjenica da je nasilje vezano za krivično delo, a agresija može da bude, ali ne mora. Za nasilje vi krivično odgovarate", navodi naša sagovornica.
Foto: Pexels (Life matters)
Ona dodaje da postoji mnogo načina na koje neko pokušava da nam nanese štetu, ali da se često dešava da je nasilje u društvu ignorisano, čak i tolerisano ili podstaknuto.
"Postoje žene koje veruju da je nasilje u porodici privatna stvar, postoje roditelji koji misle da je okej da šljapnu dete radi vaspitanja, a to je sve ukorenjeno u strukturu društva. Nasilje zavidi i od konteksta - da li se dešava u porodici, partnerskoj vezi, da li je reč o mobingu na poslu ili uznemiravanju deteta u školi, da li se dešava na internetu, u medijima. Nasilje može i da se prenosi iz jednog konteksta u drugi, što je moguće kad imate društvo koje neguje kulturu nasilja", upozorava prof. Dinić.
Suptilni oblici nasilja su, kako kaže, isključivanje pojedinaca iz grupe, učestalo ogovaranje, vređanje, neslane šale i druga ponašanja koja za cilj imaju nanošenje psihološke štete.
Šta je ekonomsko nasilje?
Najmanje vidljivo, ali vrlo zastupljeno u Srbiji, jeste ekonomsko nasilje. Termin koji zvuči nejasno zaista podrazumeva niz ponašanja i moglo bi se reći da je svako od nas, građana Srbije, na neki način žrtva ekonomskog nasilja. U najvećoj meri to su najugroženiji građani, ali niko nije isključen, pojašnjava Aleksandar Prica iz Asocijacije "Duga".
"Radeći od početka epidemije sa najstarijima u društvu, mogu da kažem da su oni najranjivija populacija. Najstariji među nama danas bukvalno nemaju za život, a u dodatno lošoj situaciji su ako žive u nekom zabačenom, seoskom području. U mnogim krajevima se našim bakama i dekama uzima novac koji im pripada, često su za to odgovorni i članovi porodice, ali je nasilnik i država koja sprovodi kolektivno ekonomsko nasilje nad onima koji ne mogu da ostvare pravo na neku normalnu penziju, socijalnu pomoć ili neku drugu meru", smatra naš sagovornik.
Šta kaže pravni sistem?
Advokatica Mirela Radonjanin više od decenije radi sa žrtvama nasilja i pomaže im da dođu do sudske pravde. Taj put je izuzetno težak i kompleksan, ali nam naša sagovornica u početku objašnjava na koji način je nasilje definisano u domaćem zakonodavstvu.
"Porodično nasilje je kod nas definisano sa dva različita zakona koji pdorazumevaju vođenje dva različita postupka. Nasilje u porodici je definisano kao krivično delo u Krivičnom zakoniku i kao krivično delo u Porodičnom zakonu, a definisani su slično. Krivični zakonik je svrstao nasilje u porodici u krivična dela protiv braka i porodice - ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, taj je kriv. Krivični zakonik kaže da članovi porodice nisu samo krvno srodstvo i uža porodica, već bivši i vanbračni supružnici, tazbinsko srodstvo, uzlazna i silazna linija krvnog srodstva... Čini mi se da je nasilje najviše primećeno kod dece i supružnika, a jako malo se govori o nasilju nad starijim srodnicima, iz raznih razloga. Relativno novo krivično delo koje se u poslednje vreme pojačano procesuira je proganjanje druge osobe, a pritom se žrtva i nasilnik najčešće poznaju", pojašnjava Radonjanin.
Foto: Pexels (Oleg Magni)
Krivična dela poput silovanja, obljube, nedozvoljenih polnih radnji, polnog uznemiravanja, podvođenja, posredovanja u prostituciji takođe mogu da budu tretirana kao nasilje u porodici, ukoliko postoji porodični kontakt nasilnika i žrtve.
Ova advokatica potvrđuje da je ekonomsko nasilje vrlo prisutno, ali da žrtve retko kada zaista dođu do zadovoljavajuće pravde. Kao primer navodi situaciju u kojoj je žena s detetom ostavila muškarca zbog fizičkog nasilja, ali on neće dobiti bezuslovnu kaznu zatvora jer će mu se, suštinski, oprostiti kako bi pomogao u izdržavanju deteta.
"Takvim nasilnicima se daju produženi rokovi da izmire svoje finansijske obaveze prema detetu i sistem nekako gleda da takvim ljudima nije mesto u zatvoru. To je taktiziranje između dva zla - manje je zlo da se uslovno osudi počinilac nego da ga pošaljete u zatvor i da ne izdržava dete, jer će onda imati opravdanje zašto ne plaća izdržavanje/alimentaciju", pojašnjava Mirela Radonjanin za naš portal.
Zašto bi se iko ponašao nasilno?
O motivima za nasilje nije lako govoriti i nije zahvalno isticati samo jedan motiv. Ipak, prof. dr Bojana Dinić psiholog sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže da je najčešći motiv za nasilno ponašanje demonstracija nekakve socijalne moći.
"Tu je i želja za dominacijom i kontrolom. Nasilje je zapravo instrument za ostvarivanje nekog cilja, a ova vrsta nasilja je praćena uverenjem da se agresija zapravo vama isplati. Među čestim motivima je i osveta, koja je zapravo oblik reaktivne agresije i u tom slučaju mi reagujemo na opaženu provokaciju ili pretnju, a ta pretnja ne mora uopšte biti realna - nego je tako doživljena. Još jedan motiv za nasilje je dosada, koja je u funkciji regulacije afekta", objašnjava Dinić.
Najefikasniji metod rešavanja nekog konflikta ili izbegavanja nasilne situacija je empatija, koja je u našem društvu deficitarna. Ali o prevenciji nasilja, izbegavanju rizičnih situacija, suočavanja sa problemom i traženju pomoći sa stručnjacima ćemo razgovarati u narednim tekstovima u serijalu o prevenciji nasilja.
U nastavku možete da poslušate radijsku emisiju u produkciji Radija 021 na temu pojma nasilja.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 6
Shimmy
Razvedenim očevima
Deja Udruženje očeva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar