On je na tribini Centra za pravosudna istraživanja u novosadskom Radio kafeu o nezavisnosti pravosuđa rekao da je sam termin "nezavisnost" potrebno sagledati i kao stanje svesti sudija koje odlučuju u postupcima od značaja za građane i društvo u celini.
Kako je objasnio, iako je nezavisnost formalno normirana kao sprečavanje uticaja na sudiju, to često nije slučaj i mnogo je bitnije razumeti da sudije, pre svega, moraju da razumeju da njihova nezavisnost znači i da su svesni svoje uloge u sistemu.
"Sudije i sudovi se u Srbiji ne ponašaju kao vlast i ne doživljavaju sebe kao vlast - ni kod njih pojedinačno u velikom broju ne postoji percepcija da su oni grana izvršne vlasti. Tome svedoči primer sudije Miodraga Majića, koji kad istupi sa tezom i mišljenjem da je predsednik prekršio zakon, veoma mali broj, ako iko od sudija zapravo stane iza njega. Onda on prođe čitavo šikaniranje kroz druge grane vlasti i javnosti je to do sada već dobro poznato. I tu sudije imaju ogromnu odgovornost. Postavlja se i pitanje javnosti, kakva je naša javnost. Vi nemate normalan javni diskurs i debatu o najvažnijim pitanjima, pa ni o pravosuđu. Imate distorziju javnosti, sluđivanje", smatra Dajović.
On je na tribini potegao i pitanje ustavnih i zakonskih garancija koje faktički ne moraju ništa da znače.
"Ne treba ispustiti širu sliku. Na primer, u Engleskoj sudiju postavlja kancelar, u drugim državama se pita ministar pravde, u Francuskoj ih postavlja predsednik republike - pa bi se neki pitali zašto to kod nas već nije tako, da se pita predsednik? To vam je sistem. Imate društva kojima stotinama godina nije nikakav problem da ministar postavi sudiju jer mu ne bi palo na pamet da izazove sukob interesa, da nekog postavi preko veze. Ali kod imate pustinju u svakom smislu i zato nam ni najbolji Ustav neće rešiti probleme", mišljenja je ovaj profesor, uz dodatak da trenutno stanje ne znači da treba da se odustane od boljih rešenja.
Generalni utisak o pravosuđu drugačiji od stanja u sudnicama
Nezavisnost pravosuđa u Srbiji stalna je tema u našoj javnosti i suštinski je preduslov ili prepreka za rešavanje problema, poručila je pravnica Sofija Mandić. Kako je navela, CEPRIS je upravo nastao s idejom da uradi nešto da građanima približi pravosuđe i da građani imaju poverenje u sistem.
"Mi možemo da menjamo ustav i zakone, ali ako ljudi i dalje budu govorili ono što nam govore istraživanja javnih mnjenja, što nam govore na ulici, imaćemo generalni stav takakv kakav jeste. Utisak o nezavisnosti je kroz praksu postao sastavni deo nezavisnosti pravosuđa. Naše istraživanje iz 2020. godine pokazuje da samo 20 odsto građana u određenoj meri ima poverenje u tužilaštvo i u sud, a ostatak nema mišljenje ili ne veruju pravosuđu. Sud je poslednja institucija u koju građani imaju poverenje i to su zabrinjavajući podaci, jasno je da nešto mora da se uradi", poručuje Mandić.
Ipak, kako dodaje, mišljenja građana koji su bili direktni korisnici sistema - vodili sporove i slučajeve i imali kontakt s pravosuđem, drugačije je. U odvojenom istraživanju je 67 odsto ispitanika tako reklo da je bilo zadovoljno postupanjem sudije i da je isti bio efikasan u radu, što kontrira generalnom stavu.
"Postavlja se pitanje - gde je tu šum, uzrok jaz i kako da delujemo da se taj šum prevaziđe. Za sad imamo utisak da su oni koji se susretnu s sistemom relativno zadovoljni. Moje pretpostavke su da se mediji ne odnose prema sudstvu i advokaturi kao prema relevantnim činiocima društva, građani u etru vide samo zakonodavnu i izvršnu vlast, a sudska ili ne postoji ili je predstavljena kao katastrofalna. Druga pretpostavka je da građani utisak o nesposobnom pravosuđu formiraju na osnovu niza nezakonitih radnji drugih organa, bilo da je u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, komunalne policije... Ti nivoi uprave apsolutno ne funkcionišu i građani ne mogu da pronađu pravdu, pa na osnovu toga donose zaključak o pravosuđu u celosti, a taj sistem je zapravo na korak iznad s čime oni imaju realno dodir. Ali, to su samo moje pretpostavke", stava je ova pravnica.
Mandić se dotakla aktuelne procedure izmene Ustava Srbije i poteza i reči koje najviši čelnici države koriste kad govore o pravosuđu. Kako kaže, čini joj se da predsednica Vlade Srbije ne zna o čemu govori kad spominje pravosuđe.
"To je neznanje pod punim gasom. To tumačim kao da ona zaista ne zna da su, Vlada, Skupština i politička partija kojoj pripada glavni uzročnici problema o kojima govorimo u ovim raspravama. Jedna varijanta je to neznanje, a druga je da nam se svima ruga i situaciju predstavlja kao da je ne poznaje, a zapravo koristi neslavne podatke o javnom mnjenju i usmerava nezadovoljstvo na pravosuđe, umesto na vladu i skupštinu. Izjavila je jednom prilikom da će, promenom Ustava, građani biti jednaki. Da li to znači da oni sada nisu jednaki? Jedna je odgovornost građanina koji ne zna i ne može da se informiše, a drugo je predsednica Vlade koja govori da oni koji primaju socijalnu pomoć voze 'audije' - to su do te mere neukusne izjave da će najpre biti da je sve manipulacija", smatra govornica na tribini CEPRIS-a u Radio kafeu.
Ona je naglasila da bi aktuelni predlozi za izmenu Ustava, ukoliko prođu, uveli mogućnost lakšeg prebacivanja sudija u druge sudove, što je izuzetno opasno kad imate, recimo, društveno odgovorne pojedince poput sudije Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića.
CEPRIS je, prema rečima Sofije Mandić, u stalnoj komunikaciji sa Venecijanskom komisijom u pogledu izmena Ustava, a naročito uzimajući u obzir da je ovaj centar nedavno obelodanio svoje
amandmane na izmenu najvišeg pravnog akta u Srbiji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 13
karirani sako
+
Slucaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar