Programer iz Niša poklanjao program za pomoć zdravstvu, država ga ignorisala i platila Telekomu

Na početku epidemije kovida-19, Srbija je mogla besplatno da dobije program baziran na veštačkoj inteligenciji, koji u Čileu, Argentini, Peruu i Španiji već opslužuje blizu četiri miliona pacijenata.
Programer iz Niša poklanjao program za pomoć zdravstvu, država ga ignorisala i platila Telekomu
Foto: Pixabay
Taj sistem za brzu komunikaciju i upravljanje zdravstvenim uslugama, razvio je Nišlija Milan Đidara, koji je pre devet godina napustio zemlju i sistem primenio u Južnoj Americi.
 
Na njegovu ponudu Srbija nije odgovorila, ali je u avgustu firmama Procescom i Telekom Srbija, Ministarstvo zdravlja dodelilo 12 miliona dinara za samo jedan segment slične platforme, piše N1.
 
Konkretno i jasno - "pomoć iz Čilea", naslovljen je imejl upućen u više institucija u Srbiji. Od predsednika republike do raznih adresa u Ministarstvu zdravlja. U svoje i u ime firme - nudio je sistem za brzu i neposrednu komunikaciju sa pacijentima, koja je automatizovana i pouzdanija od kol-centara.
 
"Mi nismo ponudili. Mi smo pokušali da ponudimo, jer nismo imali nikakav odgovor. Probali smo da komuniciramo sa Vladom, sa Ministarstvom zdravlja", priča Milan Đidara.
 
Odgovora nije bilo.
 
"Možda je naša greška što smo ponudili besplatno. Uglavnom, kažu, kad nešto nema cenu onda je džabe i ne vredi ništa", dodaje on.
 
U Čileu se pokazalo da ovaj sistem vredi. Menja kol-centre u zdravstvenim ustanovama i to čini mnogo efikasnije. Sa pacijentima komunicira "inteligentan" softver uz pomoć glasa, poruka na svim platformama i mrežama. Zakazuje preglede, podseća na zakazane intervencije, automatski pomera termine i što je najvažnije - smanjuje čekanje pacijenata i povećava efikasnost u radu i do 30 odsto.
 
"Imamo šestoro ljudi koji rade i koji komuniciraju, uz pomoć sistema, sa četiri miliona pacijenata mesečno", kaže Đidara.
 
I to u četiri zemlje, sa statistički 15 puta manje grešaka u odnosu na situaciju kada podatke u sistem unosi zaposlena osoba u kol-centru. Zašto onda Srbija nije odgovorila ništa, kada joj je ovaj sistem u martu prošle godine ponuđen gratis?
 
"Možda nisu imali vremena u tom trenutku, ne znam šta bi drugo mogao da kažem", navodi on.
 
Vidi da je čekanje kod nas i dalje prisutno, što - tvrdi, ne mora da bude u toj meri, ako se uredi da bude manje praznog hoda. Sa druge strane, Srbija je propustila šansu da joj se jedan ostvareni intelektualac, možda, korak po korak - vrati.
 
"Mislim da nisam jedini koji je otišao zbog nerazumevanja i ostvario se u onome što radi i zna. Nažalost, ponovo sam naišao na nerazumevanje, ne znam", kaže on.
 
Na pitanje N1 da li bi se vratio, on odgovara odrično.
  • Mile rent-a mozak

    16.09.2021 15:36
    Ovo je apsolutno inverzni softver za naše prilike. I sam gospodin ponuđač Đidar kaže : " šest ljudi radi na sistemu koji opslužuje 4 miliona ljudi". Zato ne može da se ovde instalira- da 4 miliona botovao radi za 6 toro ljudi, e to bi bilo u redu. Možete poslati ponudu za drugu opciju, ubi nas nezaposlenost.
  • Zastava

    16.09.2021 09:37
    A mi se mlatimo oko zastava. A sakriveni iza te zastave rade svasta. Koliko vlast zapravo ne voli Srbe i Srbiju.
  • Pera

    16.09.2021 08:45
    Ruku na srce taj softver, ne vredi ni da ga pokloniš. Znam o čemu se radi, softver ne pokriva ni 2 odsto potreba za koje je pravljen.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Preminuo kompozitor Dejan Despić

Jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora 20. i 21. veka akademik Dejan Despić preminuo je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.