U Srbiji "na crno" radi 40.000 stranaca

U zemlji u kojoj milion ljudi radi neprijavljeno zvanične brojke ne otkrivaju ni približno realnu sliku. Tako je u Agenciji za privredne registre prijavljeno 3.180 stranih državljana koji trenutno posluju u Srbiji. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) je prošle i ove godine izdala ukupno 3.778 radnih dozvola strancima. Zanimljivo je, međutim, da je ove godine samo 150 radnih dozvola izdato Kinezima, dok u Srbiji posluje više od 10.000 kineskih radnji.

NSZ je u prvih šest meseci ove godine izdala ukupno 1.260 radnih dozvola stranim državljanima koji su najpre od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dobili dozvolu za privremeni boravak u Srbiji. Od toga 150 radnih dozvola je izdato državljanima Kine, 128 Makedoncima, Rusima 125, Bosancima 97, a Rumunima 76. U MUP-u je dozvole boravka po osnovu zaposlenja koje važe maksimalno godinu dana ove godine, zaključno s 27. julom, dobilo ukupno 8.269 stranih državljana.

Mnogo je ilegalnih radnika na jugu Srbije koji dolaze iz Makedonije i nude usluge po nižim cenama nego naši radnici. Prema istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije (UPS), blizu pet hiljada Albanaca prelazi granicu i radi na gradilištima bez ikakvih papira.

"Čitava građevinska operativa posluje na crno. Od oko 15.000 do 20.000 ljudi koji se angažuju za izvođenje građevinskih radova, svi do jednog rade na crno. Među njima veliki je broj Rumuna, koji, razume se, takođe nisu prijavljeni. Strance niko ne kontroliše. Jedno vreme su morali da donose potvrdu da su zaposleni, ali teško da se svemu tome može ući u trag", kaže Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Sezonski radnici koji se angažuju za branje sezonskog voća takođe nisu prijavljeni. Knežević za taj trend krivi državu. "Ako u Srbiji oko milion ljudi, bilo stranaca ili Srba, radi neprijavljeno, država šalje jasnu poruku da je to dozvoljeno. Uskoro ćemo imati na svakog legalno zaposlenog po jednog koji radi na crno", upozorio je naš sagovornik.

Istraživanje Unije poslodavaca ukazalo je i na jednu nelogičnost - 300 kineskih lica je u stalnom radnom odnosu, dok kod nas posluje više od 10.000 kineskih radnji. "Svako mesto u Srbiji koje broji oko sedam ili osam hiljada stanovnika ima jednu kinesku radnju, a svaki mali grad ima do dve. To je veliki problem, jer Kinezi kod nas ne ulažu, nego donose jeftinu robu i iznose novac iz zemlje. Kada je Kinez vlasnik, on obično radnju daje u zakup drugom svom sunarodniku koji vodi posao za procenat robe. Šef u kineskoj radnji je obavezno Kinez, a po našim zakonima svako ko drži radnju mora da ima bar jedno lice prijavljeno. Dakle, toliki broj radnji nikako se ne uklapa s brojem radnih dozvola izdatih Kinezima", kaže za "Blic" Dragoljub Rajić iz UPS-a. (Blic)