Prema njenim rečima, bajka nije potrajala dugo, jer se našla među oko hiljadu ljudi za koje je kompanija najavila otpuštanje zbog smanjenog obima proizvodnje, usled pandemije korona virusa.
Gordana Krstić sada planira odlazak u Sloveniju, gde je njen sin, takođe bivši radnik Geoksa, već pronašao posao.
U Srbiji, međutim, vlasti obećavaju radnicima koji su ostali bez posla da će biti preraspoređeni u novim fabrikama, a u isto vreme menjaju strategiju subvencionisanja investitora kako bi preusmerili finansijsku podršku ka domaćim privrednicima.
Kako je predsednik Srbije izjavio 30. septembra u Nišu na jugu Srbije, do sada je obavljeno 390 intervjua sa radnicima Geoksa za tursku kompaniju Teklas, koja proizvodi automobilske delove. Od toga je, kako je rekao, 105 već primljeno, a ukupno 250 je u procesu primanja.
"Očekivali smo da će pre kraja godine 250, a verujemo da će i 350 biti u Teklasu primljeno", rekao je Vučić.
On je dodao da se o ovome razgovara i sa Nemcima i sa drugim kompanijama i izrazio nadu u uspeh.
"Verujemo da će više od 500, čak i 600 ljudi ići u Teklas i da će imati za 60 do 65 odsto veću platu nego u Geoksu", naveo je Vučić.
Međutim, Geoks nije jedina fabrika koja je najavila zatvaranje.
Južnokorejska fabrika automobilskih instalacija Šinvon saopštila je u septembru da zbog poslovnog gubitka zatvara deo proizvodnje na jugu Srbije. Kako je rečeno, radnicima na neodređeno ponuđeno je da pređu u sestrinsku fabriku Jura, dok je za oko 400 radnika sudbina ostala nejasna.
"Zbog zatvaranja pogona fabrike Šinvon radnici koji su ostali bez posla, preći će u fabriku Leoni", rekao je novinarima u Nišu, na jugu Srbije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. septembra.
Prema rečima predsednika Srbije nemačka fabrika Leoni, koja u Srbiji proizvodi automobilske kablove, preuzeće dvadesetak radnika koji ostaju bez posla u Šinvonu ili neće moći da nastave da rade u Juri, što im je ponuđeno kao rešenje.
"Oni (Šinvon) su 2011. došli u Niš, i bilo je najava da će otpustiti 400 ljudi, ali ni to neće jer su deo dali da rade u Juri, biće 20-ak otpušteno a Leoni će odmah da ih primi. Razgovarali smo sa predstavnicima Leonija i danas smo to potvrdili", rekao je Vučić 30. septembra.
Šta kažu radnici?
Bivša radnica Geoksa, Gordana Krstić, privremeno rešenje našla je kao radnica u turističkom sektoru u Crnoj Gori, a nada se odlasku u Sloveniju. Kako je rekla za Radio Slobodna Evropa (RSE) fabrika Geoks je bila nova, sa savremenim mašinama i opremom.
"Plata mala, samo 300 evra, ali redovna... Verovali smo obećanjima da će se proizvodnja povećavati, a s njom i zarade", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Krstić. U istoj fabrici se zaposlio i njen sin, a siguran posao i redovne plate otvorili su mogućnost za podizanje kredita.
"Većina mojih koleginica i kolega podigli su kredite. Konkretno, moj sin je podigao stambeni kredit od 20.000 evra, a ja namenski od 7.000 evra", ispričala je Gordana Krstić.
Prema njenim rečima, bajka nije potrajala dugo. Ona je podsetila i da su radnici morali da štrajkuju kako bi primorali poslodavca da im plati prekovremeni rad subotom. Već tada je počelo da se priča da će fabrika biti zatvorena.
Prema njenim rečima, Srbija je investitoru obezbedila dobre uslove - devet hiljada evra po radniku, popuste za komunalne troškove i drugo.
Ovo nije novina kada je reč o tretmanu stranih investitora u Srbiji. Trudeći se da privuku što više stranih investitora, država im je nudila različite pakete subvencija – od finansiranja dela plata za radnike do besplatnog i uređenog građevinskog zemljišta. Takvi benefiti obavezivali su stranu kompaniju da se zadrži u Srbiji dve godine.
Tako je Geoks za pet godina od države dobio subvencije u novcu i infrastrukturi od 14 miliona evra, odnosno 9.000 evra po radniku pod uslovom da zaposli njih 1.250, a ipak je posle pet godina zatvorio fabriku i bez posla ostavio 1.300 radnika.
Bez posla je ostao i Nemanja Dejanović, koji je u Geoksu radio četiri godine.
"Ta firma je došla u Vranje da ona zaradi, a ne radnici i tako je i bilo", dodao je on.
On ne očekuje pomoć države i planira da napusti Vranje i ode za Beograd ili u inostranstvo.
Promena strategije
Vlada Srbije je najavila da će promeniti i strategiju subvencionisanja investitora i, snažnije nego do sada, finansijski podržati domaće privrednike.
Premijerka Ana Brnabić je ocenila u septembru da se Srbija predugo oslanjala na strane investicije i da je došlo vreme za jačanje domaćih privrednika, ali da to ne znači da se odriče stranih ulaganja.
Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u centralnoj Srbiji ocenjuje da je najavljena promena strategije subvencionisanja investitora u korist domaćih privrednika "korak u dobrom pravcu", tim pre što kvantitativni podaci pokazuju da je država do sada ka stranim investitorima usmerila čak 15 puta više budžetskih sredstava nego domaćim ulagačima.
"Usmeravanje prema domaćoj privredi, pre svega prema domaćim preduzetnicima, za početak onim velikim, a kasnije i prema malim i srednjim preduzećima sigurno je dobar put", ocenio je on u izjavi za RSE.
Kako je dodao, pitanje je koliko sredstava će moći da se izdvoji, kojom dinamikom i u kom periodu, ali, dodao je, sigurno je da Srbija ima kvalitetne kadrove i menadžere koji već imaju odlično razvijenu proizvodnju u oblasti industrije, prehrambenom sektoru, poljoprivredi i uslužnim delatnostima.
Prema rečima Veselinovića, dosadašnji pristup motivisanju stranih investitora za ulaganje u Srbiju visokim subvencijama u tranzicionom periodu bio je ekonomski opravdan i prihvatljiv kao neka vrsta privremenog "nužnog zla".
"Ali, to nužno zlo kod nas traje već dvadesetak godina i preraslo je u nešto što je dugoročno neodrživo", dodaje on.
Bez obzira što strani investitori donose kapital, nove tehnologije i sve ostalo, ocenio je, oni su se ipak zadržali na "resursno vođenoj ekonomiji" koja se zasniva na jeftinoj radnoj snazi i na jeftinim proizvodima koji nemaju mnogo faza prerade.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za RSE da je domaće privrednike prijatno iznenadila vest da će ih Vlada ubuduće uvažavati i da će dobiti slične pogodnosti kakve imaju strani investitori.
"Mi smo još u vreme kada je počelo forsiranje modela direktnih stranih investicija govorili da država treba da posveti znatno veću pažnju domaćim investitorima koji su spremni da dugoročno deluju u Srbiji. Predlagali smo da im se daju veće stimulacije i subvencije nego strancima, jer oni najčešće nemaju dovoljno ekonomske snage, nemaju dovoljno razrađena tržišta kakva imaju strani investitori", podseća Atanacković.
On veruje da bi država Srbija od domaćih privrednika spremnih da ulažu, imala mnogo više benefita od koristi koju ostvaruje u saradnji sa stranim kompanijama.
"To, naravno, ne znači da se apriori trebalo odreći stranih investicija, bez kojih se svakako ne može, ali je trebalo dati šansu i domaćim privrednicima da se iskažu", kaže Atanacković i dodaje da bi u tom slučaju i investiciona mapa Srbije izgledala znatno drugačije od današnje.
On dodaje da domaća proizvodnja može mnogo lakše da vrati ono što u nju ulaže država.
Tekst u celosti čitajte na sajtu Radija slobodna Evropa.
.jpg "VIDEO: Dačić i Irena Vujović izviždani na svečanosti dečjeg hora")
.jpg "FOTO, VIDEO Jedna osoba poginula, tri povređene u udesu u Paraćinu: Vozila prepolovljena")
.jpg "Studentkinja: Nema potrebe za dijalogom sa Đukić Dejanović, jer naši zahtevi nemaju veze s njom")
.jpg "VIDEO: Uhapšen taksista koji je oborio mladića ispred Skupštine Srbije, pa pobegao kroz crveno")
Komentari 7
Bojan
Jug je beda? A gde ti živiš nacošu? Jesi prošao nekad Vojvodinom? Jesi video na šta liče sela u Banatu? Jesi impresioniran razvijenošću pokrajine čijih 85% opština nema pitku vodu ni kanalizaciju? Vidi li se to iz rupe iz koje viriš?
A3
ringišpil apsurda
Sve ostalo je iluzija.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar