Seksualno nasilje u Srbiji: Začarani krug nepoverenja prema ženama i prećutno odobravanje silovanja
Primer minimalne kazne zatvora od pet godina za muškarca koji je prošle godine pokušao da siluje ženu u stanu u Novom Sadu dovoljno govori o kaznenoj politici u Srbiji.
Foto: Pixabay
Ipak, ima primera kad su kazne mnogo ozbiljnije, ali i za mnogo ozbiljnija krivična dela koja su učinjena prema deci. Tako je Ninoslav Jovanović, poznatiji kao "Malčanski berberin", ove godine prvi u istoriji osuđen na doživotnu robiju za otmicu i silovanje dvanaestogodišnje devojčice.
Javnost pamti i presudu iz 2017. godine, kad je Vladica Rajković osuđen na (tada) maksimalnih 40 godina zatvora zbog silovanja i ubistva trogodišnje devojčice.
Stroge kazne za silovatelje u Srbiji nisu česta pojava. Mnogo češće pojave su odbacivanje slučajeva i prijava žena jer ne postoji konkretni dokaz za tvrdnju - ukoliko žena nije izubijana, nema dokaza da je silovana, a ne pomaže ni kad muškarac na snimku daje navode da osnov za istragu postoji, što je slučaj kod optužbi glumice Danijele Štajnfeld protiv Branislava Lečića.
Uprkos zakonskoj regulativi, silovanje i srodna krivična dela u Srbiji se retko prijavljuju. Prema analizi Autonomnog ženskog centra, seksualno zlostavljanje je prošle godine prijavljeno 201 put, odbačene su prijave za 25 osoba, istraženo je 155 prijava, a optužni akti podneti su za samo 36 osoba.
Osuđen je 31 počinilac, oslobađajućih presuda u tom trenutku nije bilo, ali nizak procenat optužnih akata znači i da je manje počinilaca osuđeno. Naročito je teško govoriti o seksualnom nasilju u vezama i brakovima - živimo u vremenu kad većina građana smatra da je silovanje u vezi ili braku nemoguće, što je daleko od istine.
Stara priča o dobrim zakonima i lošoj primeni
Andrijana Radoičić Nedeljković, master socijalnog rada u udruženju građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja "Atina" kaže za 021.rs da jeste donekle tačno da Srbija ima dobre zakone, a manjkavu primenu istih u službi zaštite žena od silovanja. Najčešće se dešava da žena, osnažena da prijavi krivično delo, alarmira sistem i potraži zaštitu nadležnih organa, ali ili ne dobije nikakvu pomoć ili je ne dobije na vreme.
"Zašto je to tako? Prosto ne mogu i ne želim da verujem da profesionalci koji rade u sistemu ne žele da implementiraju savršene zakone koje imamo. Nekako mi se više čini da postoji povezanost između mogućnosti da se zakoni primene i ljudskih resursa u sistemu, postoji distanca. Upravo kad treba da se reaguje mi primećujemo brojne nedostatke u tim idealno napisanim zakonima, a žene bivaju dodatno viktimizovane, iznova traumatizovane i često se dešava da s njima rade ljudi koji nemaju senzibilitet i znanja da se sa time nose", smatra naša sagovornica.
Na pitanje 021.rs ko je najslabija karika u "prvoj liniji odbrane" - policija, tužilaštvo ili centri za socijalni rad, ona je stava da je nezahvalno upirati prstom u jedan deo sistema ili profesiju u sistemu u kojem se profesionalci u sistemu često i međusobno optužuju i prebacuju krivicu za manjkav rad na zaštiti žrtava.
"U suštini, čitav sistem nema odgovornost za ono što čini, odnosno što ne čini i ne postoji poruka odgovornosti koja se šalje ka žrtvama, potencijalnim žrtvama, građanima i građankama. Zapravo dolazi do toga da ukoliko neko u sistemu propusti da uradi svoj posao, neće snositi sankciju i to izmicanje od odgovornosti dovodi do toga da mi nemamo rezultate koji su adekvatni kad pričamo o prevenciji i suzbijanju nasilja nad ženama", poručuje Andrijana Radoičić Nedeljković za 021.rs.
Da institucije ne rade u korist žrtve smatra i Nataša Elenkov, aktivistkinja organizacije Ženska solidarnost. Kaže da pomak postoji, ali ga pre svega vezuje za višedecenijski rad feminističkih organizacija u borbi s institucijama i njihovim jalovim shvatanjima.
"Pre svega se to odnosi na tretiranje žrtava kao žrtava, da se ženama veruje, zapravo su nam feminističke organizacije omogućile da silovanje u braku bude prepoznato kao zločin, što nije bio slučaj do početka dvehiljaditih. I porodično nasilje je postalo deo krivičnog zakonika zahvaljujući višegodišnjim apelima. Prijava seksualnog nasilja je jedna vrsta kockanja jer i dalje imamo velik problem neverovanja ženama, a pomenula bih i da je definicija silovanja u našem zakonodavstvu zastarela - definicija podrazumeva upotrebu sile, a ne odsustvo pristanka žrtve jer vi od žrtve očekujete da se brani, ali nam iskustva pokazuju da je najčešća reakcija zapravo zamrzavanje tela u stanju šoka", napominje Nataša Elenkov.
To znači da, dodaje ona, veliki broj prijava silovanja ne prođe ni "prvi stepenik" jer nedostaju dokazi primene sile.
"Takođe, veliki broj prijava koje dođu do suda rezultiraju uslovnim kaznama ili oslobađanjima nasilnika. Treba nam zapravo da mnogo bolje razumemo traumatsku memoriju - ona nije linearna u smislu da se sećate svakog detalja hronološki, već je iscepkana i moguće je pričati o traumi tek kad se ženi veruje, kad se oseća bezbedno i kad u njenoj priči ne tražite rupe. Procedure i zakoni moraju da služe ženama, a nasilnici se moraju naći iza rešetaka i to se trenutno ne dešava, posebno kad govorimo o seksualnom nasilju", naglašava naša sagovornica iz Ženske solidarnosti.
Da li su muškarci svesni?
Nasilnici su i te kako svesni nasilja koje čine, naglašava Elenkov. Društveno im je, kaže, omogućeno da budu nasilnici, a naročito je česta pojava da pojedinci prilikom pomena silovanja žena pitaju - a šta je sa silovanim muškarcima?
"Mislim da je to, pre svega, uvreda za silovane muškarce, svaki put kad govorimo o muškom nasilju nad ženama silovani muškarci se vade iz fioke da bi se, eto, dokazalo da i muškarci preživljavaju seksualno nasilje. Muškarci koji takve stvari naglašavaju nemaju volju da se njima zaista bave i da im budu podrška već to rade samo da bi umanjili nasilje nad ženama i značaj statistike i ženskog iskustva. Muškarce možemo da gledamo kao saveznike, ali muškarci, ako žele da budu saveznici, moraju da prestanu da paternalizuju žene i da počnu da ih slušaju. Da im veruju. Verujem da možemo bolje od ovoga i da muškarci mogu bolje jer su kriterijumi nikad niži", smatra naša sagovornica.
Uprkos tvrdnjama nadležnih, tolerancija nasilja prema ženama je izuzetno visoka i to se naročito vidi u silovanju u partnerskom odnosu. Primer normalizacije nasilja prema ženama je, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković iz udruženja "Atina", predstavljanje tog nasilja kao dela kulture ili običajne norme neke društvene grupe.
"Ne postoji ništa što nasilje može učini nečijom kulturom. Nasilje je nasilje bilo gde, bilo kada i prema bilo kome i to je jedina poruka koja treba da se pošalje", kaže Radoičić Nedeljković. Na pitanje 021.rs da li menjanje svesti balkanskog, zakržljalog društva počiva na mladima, ona odgovara da se ne bi tako lako odrekla starijih generacija.
"Mislim da društveno nisu dovoljno targetirane poruke koje treba da idu ka starijim generacijama i da ukažu na ovaj problem. Svakako mislim da mladi imaju veći potencijal za promene i da će prirodno naslediti ovo društvo, te su i poruke ka njima intenzivnije. Ali kada govorimo o različitim oblicima nasilja nad ženama poput silovanja u braku, zaista je činjenica da mnogi oblici i dalje nisu prepoznati, a čak iako su prepoznati zakonski, imate mnogo primera nasilja na internetu koje se dešava prvenstveno ženama u vidu proganjanja, 'revenge porn'- a i drugih oblika koji su prepoznati zakonski, ali kad pogledate broj sudskih presuda i prijava, vidite da ne postoji zainteresovanost sistema za te slučajeve. Mi smo u začaranom krugu neprepoznavanja, negiranja i, na kraju krajeva, održavanja tog nasilja", zaključuje naša sagovornica.
U svom dokumentarnom filmu "Zaceli me", Danijela Štajnfeld se suočava sa silovateljem i ta scena je, kaže Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti, odličan prikaz odgovara na pitanje 021.rs da li se nasilnici pokaju zbog krivičnog dela.
"Nasilje koje muškarci vrše daju im osećaj moći. Jako je teško pokajati se za radnje koje vam dozvoljavaju da imate taj osećaj. Svetska istraživanja su čak pokazala da bi većina nasilnika bila nasilna, možda i nasilnija da nema zakonskih sankcija i to je u filmu pokazala i Danijela Štajnfeld. Dok je pričala sa dotičnim silovateljem vidi se da se on suštinski ne kaje, već je besan što je dobio toliko kaznu koliku je dobio. Kajanje nije suštinski važno za tretman žena već je potrebno da se vratimo korak unazad i da ne dozvolimo društvenu klimu koja muškarcima dozvoljava da budu nasilni", zaključuje Elenkov.
Prijavite nasilje:
Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800-100-600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021/64-65-746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.
Možete da pozovete SOS ženski centar na 021/422-740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog ženskog centra 0800-100-007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije "Iz kruga Vojvodina" na 021/447-040, 066/447-040 ili 0800-10-10-10 radnim danima od 09h do 16h.
Emisiju o ovoj temi sa našim sagovornicama u okviru serijala "Nisi sama" na Radiju 021 možete da poslušate u nastavku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
0
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
0
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
0
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
4
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
17
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
21
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
6
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
43
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
15
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
23
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Novinarka "Novosti": Dobila sam otkaz nakon što sam na Instagramu objavila fotografiju sa protesta
21.01.2025.•
8
Novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je, dan nakon što je na svom Instagram profilu objavila fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda, dobila otkaz u "Novostima".
Sutra Dan žalosti zbog poginulih u požaru u Barajevu
21.01.2025.•
4
Vlada Srbije proglasila je sutrašnji dan, sredu, 22. januar, za Dan žalosti na teritoriji cele države.
Advokat Živković: U petak protest ispred Predsedništva zbog izjave Vučića da su advokati rulja
21.01.2025.•
10
Advokat Miroslav Živković najavio je, u ime Protestnog odbora advokata, za petak protest ispred zgrade Predsedništva kako bi sa predsednikom Aleksandrom Vučićem "raspravili ko je rulja a ko hulja".
Vučić razmatra da dodeli orden direktoru Jovine gimnazije
21.01.2025.•
94
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je direktoru gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoju P. Stojkoviću zbog toga što je držao čas za nekoliko učenika.
Đoković savladao Alkaraza za polufinale Australijan opena
21.01.2025.•
36
Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena pobedivši Karlosa Alkaraza sa 3:1 u setovima.
Komentari 3
.
A3
A šta drugo očekivati od zemlje gde je broj primitivaca iznad proseka?
kimi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar