Danas je državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Autor: Beta

Info

11.11.2021.

07:40 > 08:10

U Srbiji je danas državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji je simbol cvet, Natalijina ramonda.

Podsećanju na taj dan su u Srbiji od 2005. godine bili posvećeni prvi časovi u školama, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik proslavlja od 2012. godine.

Na Novom groblju venac na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu će položiti predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Na današnji dan 1918. godine u Francuskoj je potpisano primirje koje je bilo na snazi do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kada je formalno okončan Prvi svetski rat.

Dan primirja je u Srbiji neradni dan, obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Novom Zelandu, Francuskoj, u zemljama Britanskog Komonvelta to je "Dan sećanja", a u SAD je "Dan veterana".

Natalijina ramonda

U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u osloba]anje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je 1882. godine Natalijinu ramondu botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, otkrio u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, te je želeo da je nazove "Niška ramonda", ali joj je ime ipak dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao "strogo zaštićena vrsta" što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

Ipak, kaže Zavod za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode "Suva planina", Nacionalni park "Šar planina".

Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodno su otrkivene dve: "Srpska ramonda" koju je na istoku Srbije, na planini Rtnju našao botaničar Josif Pančić, i "Ramonda myconi" - endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.

Teme

Dan primirja

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Ђорђе Ивковић

11.11.2021 • 14:14

Про мемориа

Да се опоменемо неких "детаља":
- Први концентрациони логори на тлу Европе формирани су у Аустроугарској и Немачкој, за Србе. Заправо у питању је систем, мрежа логора. Први такав логор је Добојски логор. Затим Арад, Маутхаузен итд.
Након Другог св. рата, по Титовом наређењу, остаци Добојског логора су поравнани са земљом, уклоњени су сви трагови злочина, засађена је винова лоза и производи се вино са географским подријетлом "Кликун". У Добоју је сачуван споменик погинулим домобранима у Великом рату.
- По Версајском уговору поражене земље су биле дужне да 394 својих најодговорнијих личности за ратне злочине изведу пред суд и казне. И јесу већину извели пред суд и све су их ослободили одговорности.
- Немачка није платила Краљевини Југославији ратне репарације за Први светски рат.
- Немачка није платила ФНРЈ ратне репарације за Други светски рат.
Немачка је напала Југославију 1941. без објаве рата.
- Немачка је напала Југославију 1999. без објаве рата, супротно Повељи УН и насупрот чл. 26 сопственог Устава.
- Немачки војник је првог човека убио после другог св. рата на Косову и Метохији. Убијени је Србин. Немачки војник је испалио 110 метака из тешког митраљеза на Србина.
Немачки војник је одликован.
- На власти у Србији су одреда потомци поражене аустроугарске солдатеске. По милости немачкој и савезничкој.

9 8 +1
Dragan

11.11.2021 • 14:05

Sudeći po komentarima, mnogi ovdašnji "antifašisti" bi 1941. cvećem dočekali nemačke i madjarske vojnike (mada ovi poslednji trenutno nisu "in") - uredni, obrijani, disciplinovani, deo Evrope. Inače u prethodnom ratu, KuK armija nije izvršila brojne ratne zločine u Srbiji?

9 6 +3
antibot

11.11.2021 • 13:51

Ako slavimo Dan primirja zasto nam je Gavrilo Princip jedan od najvecih heroja i po njemu nazivamo ulice, mesne zajednice, skole i dizemo spomenike? Zasto je skoro otkrivena bista jednom crnorukasu? Murale Ratku Mladicu da ne pominjem. Licemerno je slaviti mir a ovamo velicati ratne zlocince i osobe cije se delovanje po definiciji moze nazvati terorizmom.

11 18 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.